Teslio

                                                    Iz  Dnevnika Petra O.

Mobel za tvorca

Muski mozak nema ravnog!  Da se ja pitam, dodelio bih Nobelovu nagradu onom ko je smislio soping molove, pa i Delta City! Siguran sam da je to stvorio muski mozak nakon zavidnog bracnog staza. Ucinio je uslugu svim generacijama  muzeva posle njega, pa i meni. Da mogu, stegao bih  coveku ruku i cestitao  mu. Uz put bih ga pitao kako to da bolje poznaje moju zanu od mene? Svi moji napori da prodrem u srz njihovim zelja rezultirali su teski  promasajima. Bio sam strucnjak za pogresno i izgubljeni  slucaj sve dok na jednom mestu nije niklo sve sto mojoj zani  treba: od igle do lokomotive.  Istina, s iglom sam je ponekad i zatico, lokomtivu  jos nije  trazila. Ja sam inace Petar, Nenin muz, inzanjer.

Zene i krpe!

Ja sam tehnicko lice, mozda je zbog toga meni interesantno da sa Nenom idem u soping. Kao na strucnoj ekskurziji, toliko tada naucim o zenskoj psihologiji. Bez pokusaja da shvatim zasto se toliko raduju trosenjem para, zabavljam se gledajuci njihove face!  Toliko iskrene radosti, ushicenja, skoro suza radosnica ne mogu u tolikoj koncentraciji da se vide nigde, samo po buticima. Greh bi bio oduzeti im bilo sta, rasplakale bi se kao dete kad mu uzmu igracku.

Idealno zanljubljen!

Nena ima pik na crne haljine, opet je kupila novu. Ja sam razrogacio oci kada je probala, cudeci se zasto  se toliko oprema u crno. Naravno da sam joj rekao da joj idealno stoji, jer sve ostale kvalifikacije sam odavno izbacio iz upotrebe. Mada, ona je toliko zgodna da njoj sve idealno stoji. Ili sam ja idealno zaljubljen? Kako god.

Od in do is!

Kakva bruka medju carapama i gacama! Zene od svega prave filozoviju. Ja udjem, uzmem, platim i odem. Sta cu nekoj prodavacici da objasnjavam kakve gace volim. A nena i ona razvezla pricu: ''Te moj voli ovak; e ,a moj onak'e!" Propadoh u zamlju od srama! I jos je htela da mi kupi neke sa prolecnim printom, kaze to je sada in. A ja kazem to je sada (i zauvek) is!

Jel' se njime zavodi?

Posle uspesnog sopinga, svratili smo u Super Maxi. Maestralno sam odglumio strucnjaka za egzoticno voce, ispod oka citajuci njihova imena i vodeci racuna da se ne nabode na neku. Onda sam pitao nenu zasto mi nikada ne kupujemo pitaju i phisalis? Kao luk i kropir, otprilike. Potom sam suvreno uzeo passion fruit i stavio ga u korpu, pitajuci se ( u sebi) zasto li je tako nazvan? Po nazivu bih rekao da se njime pre zavode zane nego sto se jedu, pa cu vam ispricati kasnije kako deluje.

Zamalo, karambol!

Hteo sam da jos malo impresioniram nenu svojom velikom obavestenoscu, pa sam kupio jos i karambolu. Privuklo me ime, mada mu je i izgled skroz blesav. Ali ni nena nije igrac od juce, servirala mi  je nesto od cega bi svaki normalan balkanac ustuknuo! Roze, zuto i zelene biljkice i cvetici u nekoj sumnjivoj tekucini, rekao bih sapunici, plivale su u ciniji. Dok sam ja trljao glavu sta s tim da radim, kako da prospem, a da je ne uvredim, ona me povede u kupatilo. I ponese ciniju. Crni, petre, sta te sad ceka, pomislih?

Cvece, svece, trice i kucine

Osecao sam se kao junak niskobudzetnih filmova kada ga cura privede na gajbu i potopi u kadu punu cveca, dok okolo sijaju upaljene svece. Nikada nisam razumevao te zenske tripove sa vodom, cvecem i plamenom. Cinilo mi se da sam u vocnoj salati i strepeo da ne pokvarim cvetno svecni arazman i uz put se opecem. Medjutim, prava carolija je nestala kada mi se u kadi pridruzila nena. A sa onim iz cinije mi je trljala ledja...