Teslio

Kažu da najlepši radovi nastaju kad si tužan, setan… I još kad pređeš pedesetu, pa počinjes neki život ispočetka, prebiraš po prošlosti, da li ima i lepih stvari tamo…

Jutros odoh u crkvu na nedeljnu liturgiju. Muž je morao u inostranstvo, trbuhom za kruhom, pa me u prvom telefonskom javljanju zamoli da upalim sveću za zdravlje da izdrži ono što ga čeka. U crkvi mi zazvoni telefon, odbih poziv, pa se javih posle liturgije. Moja drugarica pije kafu u glavnoj ulici ispred jednog kafića sa svojim ostarelim ocem, pa me zove da se vidimo.

Podjoh nasom glavnom ulicom.A lipe se rascvetale,zamirisale,nesto mi zaigra u grudima!Uvek kazem kako ne volim ovaj svoj propali,mali,bedni,jadni Aleksinac,kazem kako su svi dobri i pametni otisli iz njega,a ostali samo gubitnici,gde ubrajam i sebe.Ali,volim ga jednom godisnje,kad cvetaju lipe.Moj sin kaze da je Ivo Andric rekao kako je glavna ulica naseg grada najlepse mesto u zemlji kad lipe cvetaju.Nisam to znala,ne znam odakle moj sin to zna,kad mu je obrazovanje “jedvajesrednjuskoluzavrsioalikomejetojosbitno”,ali  zahvaljujuci internetu svasta nesto pametno cujem od njega.

Izljubih moju drugaricu i sedoh da popijemo kafu,a tuga mi na srcu gledajuci njenog oca ostarelog,sadasnjost vise ne dopire do njega,a nekad je bio “vazan”covek u nasem gradu.Ispricah mojoj drugarici o lipama,a ona mi rece,kako je,dok je studirala u Beogradu,dosla u Aleksinac samo zato da vidi lipe kad je cula da su procvetale.Bilo je to pre vise od trideset godina.

Proslost,sedamdeset i neke…

Molim oca da izadjem u grad na korzo.On me pita jel moram.Kazem,ne moram,ali zelim.Izlazim od 7 i 15 do 9 i 15 uvece.Moja deca se smeju kad to pricam.Moja ljubav,a sadasnji muz me ceka na kraju moje ulice,setamo korzoom,drzeci se za ruke…Godisnjica zabavljanja nam je u vreme kad cvetaju lipe,03.06. , 35 godina od pocetka naseg zabavljanja.Bila je jedna poslasticara u gradu,zvala se ‘korzo’,I sad postoji.Kupovala sam sladoled sa drugaricom i na izlasku iz poslasticare,on me saplete nogom.Letela sam preko trotoara do lipe za koju sam se zadrzala,okrenula se i njemu sve po spisku,bio je to pocetak nase ljubavi.

Sadasnjost,2012 god.,cestitao mi je godisnjicu uz komentar da bi bilo bolje da je nogu slomio nego sto je mene sapleo,nadam se da se salio.Sprema se za odlazak na rad u inostranstvo.Pitam se da li smo morali toliko gresaka u zivotu da napravimo,da dodje do toga da ode u ovim godinama,kad bi trebalo da vodimo miran zivot,cekamo unucice od sina i cerke.Bog zna,svako dobije po zasluzi i nikom ne daje vise tezine nego sto moze da podnese.

Nadam se da cu kroz desetak godina,kad lipe procvetaju,setati glavnom ulicom drzeci muza pod ruku i unuke za ruke.

Proslost,sedamdeset i neke:

Izlazim na korzo,vece je,moram da povedem i sestru deset godina mladju,setam sa momkom,sadasnjim muzem,drzimo se za ruke,a ona prelazi sa njegove druge strane,hvata ga za ruku i kaze da ce,kad odraste da nadje takvog momka kao sto je on. Trckara oko nas,krije se iza drveta procvetale lipe i zastaje kod poslasticare,trazeci od njega da joj kupi sladoled.On kaze da nema para,a ona njemu da je videla da ima kad je kupovao semenke.

Sadasnjost,2012.Pozdravih se sa drugaricom i vracajuci se kuci,kupih sladoled u istoj poslasticari.Sama idem glavnom ulicom,lipe mirisu…Sama…Cera mi je rekla da ce biti na Skajpu ako me uhvati tuga…

Proslost,sedamdeset i neke,buducnost je predamnom,zavrsavam gimnaziju,setamo tradicionalno gradom,lipe mirisu…Imam svoju ljubav,svoje snove,zelje,ambicije,jaka sam,do neba sam jaka.

Sadasnjost,2012.god.,sama idem glavnom ulicom dok mirisu lipe…Slaba sam…Sama sam..I deca otisla svojim putem…

Mozda ce,kad cuju da su lipe procvetale, svi moji najdrazi doci u Aleksinac?