Tajna balkana

Categories: uncategorized
Tags: Oči, Balkan, Snoviđenje, Mesec
8 comments

 

 

U oku ti spava tajna Balkana...

kovitlac vihora...

skriven tišinom severa....

oganj ledom okovan

što sanja slobodu...

iskonske divljine...

Kriješ li uzdahom

snagu vetra uz lice...

da ne čujes zov

vlastite krvi???

Možes li pobeći

od srebrnog sjaja,

u noći punog Meseca...

kad ti u oku zatreperi???

Ćutanjem kriješ

snagu vučice, ženo???

Čime ćeš skriti

vrelinu dlana...

plamen u oku...???

 

Odaće te ritam pokreta,

mekoća stopala...

vlažnost usana,

stvorenih da vole...

Odaće te mir

dovoljno jakih

da budu slabi...

Odaće te sloboda

da ukrotiš divljinu zveri,

što čuči skrivena

pod lukom obrva...

odaće te, ženo

dubina uzdaha...

Jer, pitomi nemaju plamen

iz kog ce odjeknuti snaga želje...

Pitomi nikada neće

saznati tajnu,

koliko snage treba

da budeš slab...

da se nežnošću

drobe planine

i vrelinom ženskog dlana

savija kičma ratnika...

Po krugu hodaj

dok ne sretneš

vlastiti odraz u večnosti...

Tada ćeš znati

sve tajne srca...

i gde ti beše duša

kad je razmeravan

krug nad bezdanom...


  • Ivy_Poison
    Ne znam koju rech bih pre upotrebila da izrazim svoje odusevljenje ovim stihovima:zanosno,bajkovito,nestvarno stvarno-odlicno!
  • gedeon
    'koliko snage treba

    da budeš slab...

    da se nežnošću

    drobe planine

    i vrelinom ženskog dlana

    savija kičma ratnika...'

    Eh kad smo slabi an ženski rod:)
  • variolavera
    ahhhhh, bez daha:)))
  • Burazer
    Srcu mome tvoje su grudi dovoljne,
    a slobodi tvojoj pristaju krila moja.
    Iz usta će mojih nebu stići
    sve što beše uspavano na duši tvojoj.

    U tebi je svakodnevna iluzija.
    Dolaziš kao rosa cvetnim krunama.
    Tvoja odsutnost obzorje potkopava.
    Večno poput vala bežiš.

    Rekoh da si pevala na vetru
    kao borovi i kao jarboli.
    Poput njih si uzvišena i ćutljiva.
    I namah se rastužiš, kao pred putovanje.

    Prihvatljiva si poput puta znana.
    Nastanjuju te odjeci i glasovi setni.
    Probudih se, i ponekad se sele i beže
    ptice što su ti u duši spavale.
    Pablo Neruda
    Još malo snova...
  • Lollek
    I nezno i strasno, majstorski :)
  • levitantna
    Ustuknuću pred stihovima tvojim.
    Tetralno pokloniću se i zamahnuti rukom:))
    Bellisimooooo.......

Please login to post a comment
MobiWalker
SERBIA
Mrzim okruglo kamenje! Sizif!