Teslio

Da odmah razjasnimo - naslov je ironičan. Na razmišljanje me je podstakao prijatelj koji je ovo izgovorio nedavno.

Čula sam mnoge ljude kako govore da je iskrenost jedna od stvari koju najviše cene kod drugih i da su i sami iskreni (skoro) uvek.

Ono što je verovatno najveća istina na svetu je da NE ŽELIMO zaista DA ČUJEMO ISTINU uvek!

A kada do toga dođe uglavnom se gubi  kontrola, javlja se bes i želja za osvetom. 

Malo je zrelih, realnih i samokritičnih ljudi koji tu istinu koriste da unaprede sebe, izanaliziraju svoje postupke i prihvate je.

Slagala sam mnogo puta. Zašto? Da ne povredim osobe do kojih mi je stalo, da se ne posvađam sa nekim, da bude mir u kući, da nekom ne upropastim jutro, veče ili ceo dan..i ima još sigurno mnogo razloga zašto nismo uvek iskreni. Ali mnogo puta sam je i izgovorila naglas, pre svega sebi, ali i drugima.

Da li su mi oprostili?  Svi nisu sigurno, ali ono malo mojih zrelih, odraslih prijatelja jeste jer su i dalje tu, a prijateljstvo je još jače.

Dakle, jesmo li iskreni i da li je iskrenost ono što veoma cenimo?

Trudim se da budem što iskrenija, iz ljudi izvlačim istinu po svaku cenu jer sam dovoljno odrasla da je prihvatim. Nekad je znam pre nego je čujem,ali mi je potrebno da mi druga strana potvrdi slutnje. 

Ali iskrenost je i kada ste spremni da priznate da se slažete sa mnom i da ponekad i lažete za opšte dobro svih :)))

 I jedva čekam da vidim hoće li biti ISKRENIH komentara na ovo  pisanije...love U all..

 Ivy