Teslio

Da li smo dovoljni jedno drugom? Zašto svakoga dana tražim opravdanje što sam tu?

Čemu traženje zaljubljenih  pogleda u očima kad znamo da ih nema? Ma u njima nema ni života, a kamo li ljubavi. Isparila je. Isparavala je lagano, bili smo obavijeni tom maglom, ali nismo želeli da je vidimo, da reagujemo. Sad čekamo da se pojavi neko treći, neko ko će nam uneti boje u život. Nemamo snage da kažemo kraj.

Kukavice smo. Trpimo svakodnevnicu. Mislimo da smo heroji,a nismo. Mi smo sve osim heroja, ali smo odlični glumci. I više ne znamo ni kad smo zaista MI, kad je osmeh iskren, želja stvarna.

Izgubićemo se jednog dana u tim ulogama. Nećemo više moći da se setimo scenarija. Emotivno smo izlizani i neće nama to zasmetati, samo će maske pasti. Iluzija će biti  razotkrivena.

Izazvaćemo razočaranje jer nismo idealni. Izazvaćemo razočaranje jer će se neko prepoznati u našoj priči. Biće suza i teških reči. Nastaće haos koji nismo želeli da izazovemo. Zato i glumimo. Zato trpimo, zato smo tu,a ne uživamo.

 Ne mogu više, želim da se budim nasmejana. Hoću da znam da ne moram i ovog jutra  tražiti alibi za svoje prazne poglede, odsutnost i nemoć. Želim da dotaknem vazduh i da ga upijam strastveno kao nekad.

Oprosti na slabosti. Gubim poslednje atome snage da budem ono što nisam. Dugo je trajalo, vreme je za novi početak.