Teslio

 Opet sam ostao budan celu noć i OPET odlazim da spavam u sitne sate, a znam da imam samo 4 sata do početka smene. Kad se lampica upalila da je "baterija" skoro prazna, ja mudro odlučim da odremam par sati pa da bar koliko toliko mogu da funkcionišem. Tako pospan, četvoronoške se nekako oteturam do kreveta i zagrlim taj svileni jastuk, koji me svaki put mami da ostanem još koji minut duže. Naravno, bilo bi još lepše kad bi ta četiri sata "odremao" u cugu, ali ne čim zazvoni mobilni, moram da se javim ili tek tada kreće propast sveta. 

Bilo je negde oko 8 ujutro, kada je prvi put zazvonio telefon. Mislio sam da je alarm i samo sam ugasio. Medjutim, neko je bio uporan i ponovo zvao. "Ajd' bre, prilegni na kočnicu!" - mislim se, ali ipak odgovaram na poziv. Posle prve sekunde shvatio sam da je to bio kolega,i koji me moli da pre posla svratim do pekare koja radi za nas i pokupim nesto sto nisu dostavili. Prekidam vezu i gledam na sat, pa ponovo zagrlih onaj crveni svilenkasti jastuk da dopunim bateriju "još samo pet minuta". 

"5 minuta " kasnije skačem iz kreveta kao da me je neko opalio hladnom krpom i gledam na sat. Izlećem iz kuće shvatajući da za tih istih pet minuta počinjem da radim, a već je trebalo da budem kod "Jagodinke Simonović." To je jedan od onih dana kada sve krene kako treba! Na slepo otključavam vrata od auta i sa smrznutom šoferšajbnom počinjem da vozim. Dok se jedva mičem autom, zamrznutog motoroa, sa slomljenim omotom od cd-a pokušavam da skinem mrazne naslage da bar nešto mogu da vidim.

U tom trenutku više ne znam ni šta sam razmišljao,da li da javim ovima na poslu da kasnim jer me je zaustavila policija,zbog racije...ali kakva crna racija u 10 ujutru. Voz!!! Kasnim jer me je blokirao voz, a Bog dao 150 vagona u kompoziciji... Parola snađi se!!!

Dok mislim na Jagodinku, i na račun koji treba da platim, ne shvatam da idem 20km na sat brže od dozvoljenog, da sam prošao kroz 3 crvena svetla,da radio probija zvučnike i da nisam vezao pojas! Ono što mi nije bilo jasno je kako sam shvatio da su plavo-crvene rotacije i sirene bile namenjene meni. U panici razmišljam, šta li sam sve uradio i kako da se izvučem iz svega ovoga. Stajem i čekam da mi gospodin u uštirkanoj uniformi priđe,zatraži dokumenta i upita: " Dobro jutro gospodine! Da li znate....?".  

Nakon prvog osmeha, upućenog  u znak izvinjenja, preduhitrio sam ga i rekao "Svestan sam, koliko prekršaja sam napravio, ali molim Vas da me pustite, jer mi se žena porodila pre 2 minuta.Dobio sam sina!". Onako u čudu, nasmeja se i čestita on i uz opomenu me pusti da idem "u bolnicu" kod Jagodinke. 

Sad već na putu ka restoranu razmišljam koji će još baksuz da me strefi, a i šta uopšte razmišljam o tome. Dok stojim ispred semafora, ja u mislima prisećam se nekih ljudi,trenutaka i iskustava, znak  STOP i slično. Dok sam trepnuo očima, sad već svestan svega vidim da se spušta rampa i da onaj isti vozić samo što nije prošao. Šta sad. Postoje 3 puta do posla i samo jedan koji ne seče pruga... Ja pravim polukružno preko ostrva i jer već ko zna koliko je sati i ja moram da stignem... Ne videvši kameru, 2 minuta posle toga, iza mene su se ponovo upalile rotacije, ali ja ne stajem nego vozim na posao... a oni neka idu za mnom, pa ćemo da rešimo kad stignemo u restoran. 

Ja na zadnja vrata, oni na prednja. Odlazim da ih dočekam i smeškam se "kao da mi se žena tek porodila". Tu sam se izvinio i upitao policajce: " Je li udarate po rebrima?", a on se onako zbunjen nasmeja i reče: " Paa... Po potrebi!". Ja se nasmeših i odoh u kuhinju. Koračajući kažem sebi: "Pa ako umeš da ih nasmeješ, oproste ti...". Sad im daj da udare po rebrima!!!

Da bi ste se izvukli iz ovakve situacije potrebno vam je MNOGO SREĆE, SAMOUVERENOST i naravno 

PEČENA TELEĆA REBRA
 

1-2kg telećih rebara (pitajte Vašeg mesara za svež komad)
BBQ sauce (ovaj recept nisam objavljivao dok ga nisam usavršio ;))

100 grama sitno seckanog crnog luka (skoro kao pasta), 1 čen belog luka, 4 kašike maslinovog ulja, 1/2 kašike sirćeta, 1 kašika meda, 1 kašika limunovog soka,  400 ml kečapa, 1 kašika senfa, prstohvat soli, bibera,čilija u prahu, 100-150 g smeđeg šećera, 1 kašika aleve paprike, 1 kašičica bosiljka, 1 kašičica ruzmarina u prahu, 3 kašike crnog vina, 1/2 kašičice cimeta. 

Obarite rebra par minuta i ostavite po strani. Pomešajte sve sastojke. Stavite rebra u djuvečaru i prelijte sosom.  Ostavite da se peku na 150C/ 300F  stepeni 3-5 sati. (Alternacija 8 sati na 60C pa 3 na 150)

Rebra koja su se pekla čitavu noć na "tihoj" vatri. Ovo je verovatno jedino jelo koje će Vam poništiti sve kazne i prekršaje koje ste do tada napravili, u ostalom barem sam se ja tako proveo. Jagodinka nije dobila sina, ali sam sutradan dobio čokoladnu krofnu i broj napisan  na šoljici kafe. Ostajte mi zdravi i rumeni! 

Bon Appetite!

Voli Vas Vaš, 

Chef011