Teslio

I po ko zna koji put sedim zatrpan gomilom papira, koje sam izvukao iz dubina fioka, počupao iz agende iz '99 godine, i ko zna još odakle. I kud god da se okrenem vidim neke zabeleške podebljanim slovima "krem kuvati na pari", "meso vezati koncem"... Svi ti papirići, papiri, crteži, zabeleške i slike su plod višegodišnjeg sakupljanja i stvaranja autorskih recepata koje bi trebalo složiti na jedno mesto ili prepisati negde...

Meni je ipak slađe kada je to sve rasuto! Čak i onda kada po 10-ti put moram da odem da potražim recept, koji mi je još onomad tražila komšinica, a koji sam ja dobio strine Cece, koji je ona dobila od komšinice Vece... i tako u krug.

Zanimljivo je da se u tim receptima koje sam dobijao od drugih u ćošku uvek nalazilo ime od koga sam ga dobio, kao i datum i da na kraju recepta uvek stoji "Prijatno!". I tako dok prevrćem listove, neke koji su već požuteli od stajanja, i one na kojima se slova provide jer je u nekom trenutku na njih pala kockica putera, pomislim kako ću jednog dana objaviti svoju knjigu.

Verovatno kao i svaki kuvar sa ambicijom stvarao sam jela i neka umetnička dela na koja se ponosim, neka spremana za kulinarska takmičenja... Tako dan za danom sedim u gomili autorskog materijala koji nedoljivo čeka da ugleda sjaj izloga neke knjižare. S vremena na vreme bi mi se stvorila slika neke domaćice koja prelistava stranice kuvara i kaže : "U je*em ti, jesam smotana!" smešući se i brišući fleku nastale od neke druge kockice putera. Kada bih se tako nešto i dogodilo meni bi bilo drago da je tako jer tada znam moj višegodišnji trud koristi nekome, i ne skuplja prašinu na policama ili zbog ubrzane selidbe,još uvek nije stigla da izađe iz kutije koja sedi u memljivom podrumu.

Među fotografijama i receptima nalazim i one fotografije sa kolegama, i fotografije jela za koje nisam sasvim siguran koji sastojak mi nedostaje da bih završio recept...

Sve u svemu, drago mi je da imam priliku da, kako Dzoli jednom reče , izvučem listiće iz svoje riznice i da ih podelim baš ovde i baš sa Vama, dok iščekujete da izađe izdanje koje ćete moći da stavite pod ruku i da se uputite ka vašim malim kuhinjama.  Izuzetno cenim Vašu pažnju i sugestiju i to što odvojite vreme da pročitate ove redove. I samo za kraj želeo bih da dodam još jednu stvar.

Ovaj blog je posvećujem mojoj drugoj mami, ženi bez koje moj život ne bi bio ovako sjajan kakav je sad... Hvala ti na svemu i što si prijatelj kakav se jednom sreće. Volim te! Indijanac! :)