Teslio

Spakovali smo se kao sardine u jarko crveni, skoro vojnički opremljen Hamer (Hummer) i spustili se u podnožje po kafu, a onda pravac kući. Postoji nekoliko izreka koje bi najbolje opisale ovaj trenutak, a ja ne znam kojom pre da se tešim zato što je moj mini vikend skraćen za čitav jedan dan!Propast i koja trunka više. U svakom slučaju bilo je lepo dok je trajalo!

***

Ne dešava se često da nam se poklope slobodni dani, ali smo već dugo planirali da idemo u lov. Naravno u planinu, a ne u kafanu; ja sam ipak fino vaspitan, pa me kafana nikad nije interesovala. Ma nije valjda!- rekla bi jedna moja bivša profesorka. Dobro ajde neću sad da preterujem i  kažem da me kapljica nikad nije privukla. Ne pominjite one litar-litar flaše vinjaka, to se ne računa jer smo Vinjak i ja odavno na Per Ti, a i to je bilo samo u posebnim okolnostima.

Nego, da se ja vratim lovu. Ja nisam bio vrstan lovac, Indijanci su me ranije par  puta vodili u lov, ali domaćini su od malih nogu uz luk i strelu, pa sam ja tad bio početnik. Rajan, Nik i Kiren su prohodali uz lovačke puške, ali sam vremenom i ja sam postao bolji; mada luk i strela su oružje uz koje sam učio prve lovačke korake, pa mi samim tim najbolje idu od ruke.

" Ako promašiš, zvuk neće oterati druge životinje."-te sam prihvatio indijansku filozofiju i unapredio moju tehniku. Ako je verovati izreci: "Nemoj da te mršavi kuvar hrani i debeli vojnik brani"-siguran sam da ćemo svoju vitkošću i kulinarskim sposobnostima opravdati  poverenje ljudi koji se svakodnevno vraćaju u naše restorane. 

Spremili smo opremu, namirnice i krenuli put planine. U putu su već krenule lovačke priče, ali malo drugačije od onih stereotipnih u kojima se prepričava veličina zeca od sto kila. Dogovorili smo se da ovaj put učinimo zanimljivijim i da organizujemo malo takmičenje. Svaki od nas mora da spremi po jelo i međusobno se ocenjujemo. 

Kad smo sigli u kamp shvatili smo da nećemo biti jedini. Otvorili smo pivo, rastegli šatore i raspalili vatru. Videvši koliko ljudi kampuje na istom mestu, moj mozak je doživeo usijanje.Nije prestajao da radi. "Vreme je za pretstavu!"-pomislio sam. Počeo sam da se smucam okolo kampa želeći da animiram tih par ljudi koje smo zatekli po dolasku. Želeo sam da mini takmičenje pretvorim u uspomenu za sve prisutne i pomislio kako bi bilo sjajno da kamperi zapravo budu žiri. 

Vratio sam se pored naše vatre i Kiren je već uveliko započeo svoj koncert. Bacio sam se na zemlju i u padu sam izustio "Šou-tajm". Oni su me pogledali, kao da sam čuknut u glavu... a nije da nisam, beše onomad kad me u srednjoj školi udario kamen. "Ja sam već rekao ljudima da smo došli ovde u lov  i da ćemo da se takmičimo! Pristali su da budu komisija i nemojte da ih razočaramo!"- saopštio sam momcima i nasmejao se. Oni su se međusobno pogledali i u glas rekli da sam lud. "To smo već apsolvirali!" - dodao sam i zarazno se nasmejao. Već je bilo vreme za spavanje  i uvukao sam se u vreću.

Entuzijazmom naoružani do zuba pohrlili smo ka suncu i rosi. Počeli smo da se razilazimo; svako je krenuo po svoj plen. Meni se zec vrzmao po glavi od samog početka pa sam znao šta ću. Čekajući svoj plen čuo sam odjek čađave dvocevke. Ne dugo zatim još jedan. Tajac! Vazduh je mirisao na izrazitu vlagu i pomešan sa mirisom baruta stvorio je neverovatan osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Jedva sam čekao da uhvatim zekana i da se vratim u kamp. 

Čekajući nekih pola sata,ugledao sam crnorepog Džek zekana. Pripremio sam luk i strelu. Zuuum i zekan je ležao u travi kao pokošen. Iznova se oduševljavam zvuku koji strela pravi dok preseca vazduh. Pokupio sam svoju, ondosno našu večeru, i krenuo u kamp. 

Sastali smo se i pogledali vreće. Nik i Rajan su izvadili po fazana, ja sam pružio zeca, a Kiren je pomalo stidno izvadio dve veverice. Već rumen i zadihan od jurenja za vevericama nasmešio se i rekao : " Šta je? I ovo je divljač... samo dijetalna verzija!". Svi se u glas nasmejasmo i krenusmo ka šatorima. 

 Iz Hamera smo izvadili sve što nam je bilo potrebno i takmičenje je počelo. Dok sam obrađivao zekana, na pamet su mi pale papuče. (i sad se smejem). Kamper je svirao gitaru i njegova cura pevušila , a mi smo se bili uneli kao da smo na televiziji. Povremeno dobacujući prozivke, uživali smo u mirisima svojih jela i polako privodili akciju kraju.

Dok su veseli kamperi obigravali oko stola kao mačka oko tacne sa mlekom, mi smo na papirnim tanjirima servirali jela. Aromatizovani dim odisao je sa buta mog zekana. Nakon završene degustacije i naše večere bilo je vreme za proglašenje pobednika. Pobednik je...bio svaki od nas. Oko nas su formirali krug i bacili iscepkane novine. Svi smo pobednici. U glas smo se svi nasmejali i zalili pivom.

Čupavi zekan

Potrebno: 1 zekan od kilo i po, so, biber,  grančice ruzmarina, đumbir, beli luk, so i biber, sirće. Mladi krompirići i pečurke. 

Zeca iseći u komade, posoliti i pobiberiti. U kesu staviti komade zeca i naliti pomešanim uljem i sirćetomm. U kesu staviti grančice ruzmarina, zgnječeni beli luk i malo narendanog đumbira.  Kesu poduplajte i vežite u čvor. Protresite i ostavite sat i po po strani da se marinira. Pečurke i krompiriće pouljite, posolite, pobiberite i zamotajte u foliju. 

Grilujte zekana i povremeno okrećite paketić sa krompirićima.  Poslužite na tanjir, aplaudirajte sebi na trenutak i zalijte čašom piva. 

To je to, dragi moji! Odjavljujem se! Ovo putešestvije je bilo savršeno ili skoro savršeno ako izuzmemo sneg. Momci i ja se rado prisetimo prozivki u toku kuvanja i očekujem da uskoro ponovo pobegnemo iz gradskog sivila. Gore je navedeno neko silno pivo, pa ću tako i ovaj vikend ubrojati u one pod "posebnim okolnostima". 

Ostajte mi rumeni i veseli!

Bon Appetite!

Chef011