Енерго-пилетина

Categories: Сећања
Tags: Energoprojekt, Udavace, Off-Shore Direktori

Радио сам 86,7,8 у Енергопројекту. И гледао чету од око 100 пичића - секретарица, кафе-куварица и особља, које су, за разлику од нас пројектаната, нон-стоп шпартале по оним мостовима и степенишима; све то у неким минићима до ** и на штиклицама колико посао дозвољава, сређене, нашминкане... Енергопројект је тада био чувена ергела прилика за удадбу - што младих и надобудних инжењера и техничара, што средовечних шмекера који су испали из свога Првог и Великог брака.

Е о овим другима да вам причам - млади би људи, после пар година подстанарског брака и потуцања по собицама, смислили да им треба 3 године Емирата да зараде за стан: 3 године се мучиш, после читав живот живиш ко лорд! И тако почне - жена троши плату у Бг плус мало од девизне, он трошка помало девизе, мада му је гро ствари плаћено. Кроз 3 године камара пара још није сасвим довољна, а и апетит им се отворио: кад немаш ништа 2-собан ти се чини као дворац, кад имаш за двособан – схватиш да без 3-собног ниси нико и ништа. И неће више на Цераку, него код Меркатора. Тако да он мора још мало да остане у III земљама.

Он долази сваких 6 месеци на одмор од 3-4 недеље, али отуђење копа ко кртица. Па бежи назад у своје џунгле и пустиње, јер не може да се навикне на неред, на самоуправљање, на несташице и анархију; на своју жену и децу... Она се окреће скупим задовољствима и младим пратиоцима; да очувају брак - направе уз оно прво још једно дете - али ствар безнадежно тоне.

Када уплате 3-собан код Храма, испостави се да га треба опремити, да фале пристојна кола, да би могли мало да летују и зимују по Аустрији – ред је, а ваљало би штековати и којих 50-60.000. Он се већ навикао на хотеле, на Тајланђанке, на испеглано и регулисано; постао велики офф-шор директор. Овде не треба ни кући, ни дирекцији, овде не треба ником. Тако да сачека да деца упишу студије и - званично се разведе.

Онда постаје ловац на Енергопројектову пилетину, ловац или ловина – а шта је то важно? Та се пилетина лако лови, када си намонтиран како треба (маскирно одело, ронилачки сат и праве Најке, мало кварца плус пола киле злата) - и обрнуто, тешко или никако, ако немаш потребне атрибуте: те цуре нису дошле на посао да се зезају, поготово не са бледуњавом пројектантском боранијом !

Па се пре или касније посао склопи и нова секретарица мазне новог половног мачо-мена. Она пређе у заветрину, на неко измишљено место за дизање слушалице и заливање филадендрона - колико да јој се не набацује свака шуша; роди - јер сви треба да роде, седне му на грбачу да купе стан, потера га у још један круг јурњаве за зарадом, даје му оно што је тражио - па се мачо-мену очас деси малер: да пресвисне и остави младу удовицу. Са све колима, станом, ружњикавим дететом (Боже ме опрости) и обавезом фирме да их издржава до смрти.

А што јој стоји црнина, еееј!

No comment.


Please login to post a comment
dulebg
SERBIA
posmatrach