Teslio

Gde si...Spavaš li? Kakva je boja tvog sna?

Zašto te ja, kada pomislim na tebe, često vidim u drugim odelima, a ne u tvojim?

Sve moje uspomene iz mladosti škripe mi pod nogama, kao napadao sneg koji gazim.

Svaki škriputavi korak budi u meni daleke odjeke, i tu, ispod stopala..koraka..tiskam, gazim beskrajni niz iščezlih strasti.

 Čujem kako potmulo bruje godine koje su prošle...a, prošlo je skoro dvadaset  i kusur....!

Sećam se "grčenja"  koje sam imala, tugovanja..radosti .. strasti ..koja su sada zapištile odjednom, kao nalet vetra u širokim nejasnim željama, koje se još uvek kovitlaju u jednom olujnom oblaku.

I zašto se moja  misao zavejana pahuljicama ..u magnovljenju, opet pojavljuju, iznova i iznova...?

Opijena  svežinom vazduha..gledam u noć.....žmurim uzdignuta lica ka nebu..

Ako hoću da u isti mah potražim prošlost i budućnost, neću pronaći ni jedno ni drugo!

Zanesena bludim po uraganu ..sa tim malim zračkom na vidiku...pomisao na tebe kada pada sneg me izluđuje...

Tvoj lik se ove noći, preliva u hiljadu boja, i igra se, varniči..titravo..kao kakva vatra, koja mi šalje prošarane zrake i blagu toplotu što me prožima.

Kako je ova misao u isti mah i sladunjava i bolna........

Oduzeću sebi ugođaj uzbuđenja..odmah i sad..jer opet pada sneg..baš kao kada smo se upoznali i rastali...

Tvoje poslednje izgovorene reči kada si odlazio u "beli svet", još mi odzvanjaju u ušima:

- "Došao je dan kada se moramo rastati, ne znam da li ću se vratiti.. ali znam da bez mene tvoj život ne bi bio uznemiren...volim te i voleću te...i sada dok ovo izgovaram osećam skoro hrišćansku nežnost prema tebi..ali i nečuvenu odvratnost prema sebi...Imam samo jednu želju, da me setiš kada bude padao sneg..........."

Postoji li u beskrajnom pogledu..samo ovo nebo ..pahulje ili želja da te se sećam dok postojim!?