Teslio

Tako snazno, vracaju se neki dani, zaboravljeni utisci..iskrsavaju slike...pa opet odlecu... 

Prizivam kroz secanje moje detinstvo....

Letim prstima preko tastature, onda zastanem..skinem naočare… Zamislim se… 

I dok mazim dirke, evo osmeha!

Zadovoljno grickam donju usnu, jer u glavi vec imam skicu priche...…Vadim ih iz secanja, dnevnika i stranica pozuletog spomenara! Sortiram ih hronolshki................

Pulsiraju slova pod prstima, kao srce u deteta i brideeeee..

To su pukotine minulih i bezbriznih godina....

Slika prva

Plave sandale..majica iste boje, zuta suknjica u kojoj sam poshla u prvi razred..

Jato gusaka  na prashnjavom sokaku ispred bakine kuce...

Miris bakine cipovke, velichine bundeve..čiji me pomamni miris budio svakog jutra.

Zvuk zvonceta sladoledzije koji na biciklu prodaje sladoled...(a mi..deca...trk u potragu za jajima...jedna kugla-jedno jaje).

Ogromna shiroka ljuljashka, koja je visila u ambaru gde se nizao i sushio duvan.

Moje vechito penjanje na staru treshnju..krvava kolena i rane, koje su tako pekle i tesko zarastale.

Baku, koja je pirila u te iste krvave rane da manje bole...

Djeda, koji je, vec tada, pogrbljen i izmucen ratom, uvek mirisao na duvan...

Konji...shpediter i odlazak u polje sa njima..Frushtuk u ladu, ispod stranjacha..omekla i rastopljena slanina...beli luk umotan u hleb..da ne peche nepce i jezik...

Mukli zvuk zvona sa seoske crkvice..koji je pozivao na "vecherinku"- kako je to moja baka volela da kaze...

Tamish, kupalishte, topole i zalosne vrbe..raspusti i topla leta, koja sam provodila kupajuci se na pitomim obalama te divne reke.

Moja prva ljubav..koja se upravo dogodila na tim istim obalama, ali, o tome cu posle:)

Redjaju se pokretne slike....Duboki uzdah i jedno oteto EH...Nikad vishe.....nikad vishe....

Slika druga

Sestra i ja, rasle smo u sredjenom i savrshenom porodichnom okruzenju, chistom i sterilnom.Hah!

Da bi se doshlo do istine, treba razmaknuti zavesu.

Iza paravana, svaka porodica je velika tajna sa manjim ili vecim skrivenim paklom u njoj.

Nash mali porodichni pakao se temelji na konstantnom psihickom pritisku, kome smo sestra i ja bile izlozene. 

Srz se sagleda u tome shto se granica zakona i pravila skamenjene patrijarhalne strogosti koje nismo smele preci, chak ni dodirnuti, nisu postavljale eksplicitno rechima i direktnim zabranama, 

vec obavezujucim nagovestajima i atmosferom koja je gushila.

Nije bilo velikih svadja i rasprava, burni verbalni okrsaji su izbegnuti zahvaljujuci vishem nivou komunikacije kojem su nas roditelji. nauchili.

Odrasle smo, pritisnute znachajnim  i izrazajnim pogledima koje su nashi roditelji razmenjivali medjusobno i sa nama.. 

Ukoliko ne bismo pravilno chule i razumele poglede, usledio bi period grobne tishine i vishednevne distance. 

Povukli bi se u sapatnicku uvredjenost u koju je bilo nemoguce prodreti. 

Sestra i ja smo po njenom misljenju, ulaskom u pubertet, postale potencijalni subverzivni elemenat u porodichnom miru, koji moze razrushiti dugogodisnji trud, ovenchan sveopshtom hvalom i priznanjem da je savrshena majka.

Usudjujem se da kazem da je bila ljubomorna na sestrinski savez, nepomucen svadjom.

Taj savez lichio je na ljusku, koji nije uspela da polomi. 

U sashaptavanju i veselom kikotanju, videla je prve znake drskosti i moguce pobune, razdeshenost i javashluk....

Ukoliko je neshto bilo van njenog poimanja smeshnog, momentalno je proglasavala za glupost, pakost ili ruganje.

Moja bolna zatvorenost, koju nije ni pokushala da razume i prihvati, za nju je bio inat, prkos, koji treba slomiti i pokoriti svojoj volji.

Zakoni i propisi, srdzba umesto blagosti, bes zbog tvrdoglavosti...oooo,...kako sam to dobro razumela.

Majka je posedovala sigurnost i odredjenost u svemu  i prema svemu.

Njen autoritet je bio potpomognut time shto je nash otac bio urodjeno distanciran prema ljudima, i chinjenicom da je izbegavao svaku konfliktnu porodichnu situaciju. 

Bio je sushta lirska priroda, ntelektualac radoznalog i otvorenog duha.

Suzdrzan i odmeren, retko je izricao definitivne sudove.Mamina logichko matematichka inteligencija, efikasna u reshavanju praktichnih problema, postala je dominantan odredjujuci princip nasheg zivota.

Ne zato shto je tata bio slabic ili mlakonja koji se povukao pred njenim agresivnim nastupom.

Sushtina je bila u tome da nije umeo da pronadje pravu formu za svoju duboku ljubav prema nama dvema.

Patrijarhalno skopchan, suzene emocionalne ekspresivnosti, smatrao je prirodnijim, da"mama" regulishe odnose sa devojchicama.

Kratkotrajni bljesci verbalne bliskosti izmedju nas dvoje nikad nisu zadiraliu intimu, vec su se zadrzavali na bezbednom terenu rasprava o novoj knjizi ili elaboriranju istorijskih tema.

Zato je nasa boginja mama, harala po svim oblastima praktichnog zivota :ona je sa olimpijskim mirom donosila tablice porodicnih zakona, teshke kao kamene ploce gore Sinajske.

Sestra i ja smo se pod njima migoljili, trazeci prostora i vazduha, mada su nam se odbrambeni mehanizmi razvili u suprotnim pravcima.

Obe smo stoichki trpele njene pridike i beskrajne propovedi tipa :  - "Sve sam vam pruzila..ginem za vas...bla..bla...pod kojim..u grlu ostaju neshe rechi: - Jeste mama..sve..sve..sem poverenja i  vazduha  da dishemo.......

Ono zajednicko, shto je ostalo do danas, nasha neubedjenost u bilo shta, koju ljudi chesto shvataju kao nesigurnost, uvazavanje svog protiv-mishljenja kao moguce boljeg i ispravnijeg, spremnost da se ono promeni pod teretom argumenata, odbijanje da se izgrade okoshtali principi, nepromenljivi stavovi - stvarala se u nama dvema kao odbrana da ne ponovimo nju!

Da ne zivimo u blazeno-nereflektovanoj i nikad nichim pomucenoj samorazumljivosti sveta i odnosa.

Ipak, zahvalna sam joj na svemu..zahvalna oboma! 

Jer...nachinili su od nas istinoljubive, pravedne i radne osobe...

Nauchili su nas, da se ponashamo savesno, odgovorno, principijelno...

Usadili su nam visoke ideale i ambicije, koja su nam kasnije, pomogla da postanemo "neko".....

PS

Da ne zaboravim..........

Mnogo toga nisam razumela sve dok nisam postala majka....

Danas, sa osmehom prhvatam komentare svoje dece koji toliko liche na one, koje sam ja nekada izgovarala:)

Dodushe..recnik im je mnogo "iskvareniji", sa neizbeznim primesama anglicizma.

Moja blagost, ljubav koju posedujem, pripada samo njima...zivim za njih.... zbog njih....

Vec vidjeno, umalo pomislih...

Majka je jedna, jedina...Volim ja nju...ali, ne zelim biti kao ona...