Teslio

Smatram, da su najbolja i najchvrshca prijateljstva ona iz detinjstva ili shkolskih dana..

Svakako ih se secate, oni predstavljaju, verujem, za svakog, veliku dragocenost koja se chuva duboko u srcu!

Znala sam ga povrshno, nekoliko sluchajnih susreta u shkolskom hodniku i dvorishtu.

Uvek izbegavan na kilometar...... 

Druga godina srednje... pojavio se u nashem odeljenu, on..ponavljach, zbog nagomilanih neopravdanih chasova, nekrunisani kralj i neprikosnoveni vladar shkole ...

Pred njim su svi, koji ne zele kavgu, spushtali poglede..

Prvog dana ushao je u uchionicu i prezrivo nas osmotrio.

- Proshetaj....ja sedim s' njom! - rekao je devojchici pored mene.

Deljenje shkolske klupe prihvatili smo kao nuzno zlo, ja sam zazirala da mu se otvoreno suprotstavim, a on je izabrao mene, najboljeg djaka, rachunajuci na dobrovoljne ili iznudjene usluge uspesnog suflera i pouzdanog izvora za prepisivanje.

Mada, on nije bio glup, vec lenj i neodgovoran..Ubrzo smo oboje  promenili misljenje..

Zavoleo me je, od kada je prozreo da se ispod moje nezainteresovanosti koju je pretezno devojachki razred tumacio kao odbojnu uobrazenost krije zbunjenos..

Od kad je shvatio da JA shaptacko-prepisivachku sposobnost, kojom se gotovo celo odeljenje nonsharlantno i obilato koristilo..ne dozivljavam kao pruzanje pomoci, vec kao pogodnost kojom se oslobadjam kiptece energije i mora podataka, koje se ulivalo u mene gotovo bez volje, bez muke i napora (zbog moranja da budem najbolja).

Od kad se uverio da nisam nadobudni shtreber i bubalica, vec nezavisno od shkole i gradiva, pravi zavisnik pisane rechi..on je na opshte iznenadjenje i chudjenje svih, pa i mene, postao moj zashtitnik i najbolji drug.

Bili smo chudna i sharmantna meshavina neospornog buntovnishtva..genijalnih ludosti i dobrog domaceg vaspitanja.

Nashe druzenje mi je omogucilo prvi prodor u slobodu i uvodjenje u svet koji nisam poznavala.

Ispostavilo se, da je moj otac poznavao njegovog..(bio je kardiolog u opshtoj bolnici)

Dozvoljavali su mi da sa njim povremeno izadjem..do deset..hah..do deset..ali i to je bilo neshto!

Chudno....Moji sumnjichavi roditelji imali su poverenje u njega.

Bezbrizno sam se prepushtala novim iskustvima, a on se beznadezno zaljubljivao u mene..

Tada to nisam znala..sumnjala jesam...

A, on je tu svoju jedinu slabost krio u grudima, kroz aluzije i zadirkivanja drugih..on..neustashiv i razdrazljiv, sklon da svaku uvredu okoncha tuchom, mudro je cutao i krio osecanja oduzimajuci mogucnost bilo kome da otkrije njegovu tajnu..

Tajnu.. - nesmeshih se:). 

To je bila javna tajna..o kojoj niko nije smeo govoriti..

Tog leta..pre shkole, na Tamisu, u selu kod moje bake, gde sam provodila raspuste, dogodio se "Apolonov" poljubac..

Htela sam sa njim podeliti moju slatku tajnu.koju je samo seka znala..

Bojala sam se trenutka kada cemo svo troje morati da se suochimo..ali.za divno chudo..postali smo trojka..nerazdvojiva trojka jos puno godina unazad!

Naklonost koja je medju njima zaiskrila posle precutnog, ali chasnog odmeravanja snaga, prerasla je u nepomuceno prijateljstvo.

Suparnistvo je iščezlo...Savez koje je sklopljen zbog mene..trajao je i kasnije..uprkos meni...

Tvrdo mushko prijateljstvo u kojoj JA.....mnogo kasnije, nisam imala pristupa.

Potajno i svesno, ja sam indukovala "opsesiju" prema Apolonu, a Bane istu prema meni....

Preskochicu vreme, jer hronoloski sled nema mnogo veze sa nachinom na koji se dogadjali redjaju u secanju.

U shirokom luku zaobilazim godine bremenite, zgusnute desavanjima... 

Moja sledeca pricha (ako je uopshte bude, jer mi treba mnogo hrabrosti za nju), podilazice vashim ukusima. 

Bojim se, da cete zajedno sa mnom i mojim junacima iz zivotnog shtiva..raznezeno shmrkcati u papirne maramice, i od uzbudjenja grickati zakontice, sve dok ne stignete do kraja..........

Znam da bi vam se svidelo, jer u toj istinitoj prichi, u tim potajnim zeljama, mogli biste da pronedjete sebe.

Svaka pricha isprichana, ima svoju poruku i pouku.

Priche o zivotu koji zivimo, nemaju kraj, jer zivot traje.... 

Ponekad nam priche o zivotu zastanu na nekoj raskrsnici, ostanu tu neko vreme dok se ne odluchimo kojim putem cemo poci dalje.  

O tome drugi put..kada nadjem dovoljno vremena i smelosti da otvorim TE zute stranice koje me, chitajuci iznova, uvek uzdrmaju  i odvedu u vreme koje se nikada nece vratiti..u kojoj se ljubav, prijateljstvo i izdaja zavrshava na srceperajuci nachin.

I napokon...dovrshavam  ovaj deo price ....i opet uzdah....eh.....eh...eh...