Teslio

Fotografija je fascinantan spoj nauke i umetnosti koji je zauvek promenio tok čovečanstva. Početna ideja i misao o fotografiji nastala je još u 5. veku pre nove ere ali je ostvarena mnogo kasnije. 

Fotografija je kroz istoriju napredovala veoma brzo. Od prvih eksperimenata koji su doveli do nastanka kamere do danas prošla su nepuna 3 veka a napredak je neverovatan. U ovom tekstu smo se potrudili da izdvojimo 5 istorijskih trenutaka koji su promenili fotografiju i približimo vam kako je fotografija prešla put od velikih aparata kojima su upravljali profesionalci do modernih digitalnih foto platformi kao što je, na primer, Yolobook brend. 

#1 Nastanak prve kamere u 16. Veku

Čuvena “kamera obskura” je preteča kamere koja je nastala u 16. veku ali je njen koncept bio poznat ljudima još od antičkog doba. Funkcionisala je tako što se na belim zidovima zatamnjenih soba svetlost kroz pukotine u zidu na suprotnoj strani projektuje sve ono što se napolju zbiva poput lepršanja zastave, pokreta pešaka, konjanika i slično. 

#2 Otkriće dagerotipije

Francuski slikar i fizičar Luj Dager je 1839. godine je osmislio metod koji je nazvao Dagerotipija. Proces je funkcionisao tako što na ploči obloženoj srebrom koja bi se izlagala jodnoj pari. Ta ploča je kasnije osvetljena pomoću kamere obskure nakon čega se izlagala uticaju pare živog srebra i najzad bila fiksirana pomoću mešavine sumpor-dioksida. 

Kvalitet slike je bio prilično nizak a fotografije su se premazivale zlatom i hlorom radi zaštite i povećanja kontrasta. 

Najpoznatija fotografija dobijena ovom metodom je portret čuvenog pisca Edgara Alana Poa 

#3 Negativ i pozitiv i njihov uticaj na razvoj fotografije

1389. godina je naročito važna razvoj fotografije budući da samo tri nedelje nakon Dagerovog otkrića Dagerotipije, britanski naučnik Foks Talbot je izjavio da je otkrio način za proizvodnju fotografija. Ovaj način nije koristio metalne ploče već papir osetljiv na svetlost.

Talbot je došao do ovog otkrića slučajno tako što je shvatio da su kraća ekspozicija i odgovarajuće hemikalije pretvarale njegov papir u negative od kojih su se daljom obradom mogli dobijati i pozitivi. On je nazvao ovaj proces “Kalotip” a predstavio ga je svetu 1841. 

#4 Rodžer Fenton: Otac ratne fotografije

Put do slave Rodžera Fentona vezuje se za 1850-te godine i Krim. Rodžer je Engleskoj imao visoka priznanja u fotografiji naročito za njegove slike arhitekture i različitih pejzaža. 

Međutim, on je regrutovan da prenosi situaciju sa ratišta tokom Krimskog rata 1855. godine i na taj način postao prvi ratni fotograf na svetu. Zbog nepraktičnosti tehničkih ograničenja opreme u to vreme, Fenton nije mogao da zabeleži ljude u pokretu pa se iz tog razloga fokusirao na slikanje portreta i pejzaža. 

Iako je bio prvi ratni fotograf, izabrao je da ne fotografiše povređene i mrtve vojnike. 

#5 Digitalizacija 

1974. Godine, Geret Lojd, supevizor u kompaniji Kodak je imao viziju da u budućnosti, fotografije budu konvertovane u elektronski signal koji bi kasnije bio digitalizovan i sačuvan u virtualnoj memoriji. 

Pomoću tima inžinjera iz Kodaka, to je nekoliko godina kasnije i ostvareno. Prva digitalna kamera je bila teška 3.6 kilograma i beležila je fotografije kvaliteta od .01 megapiksela. Bilo je potrebno čak 23 sekunde kako bi se slika sačuvala na određeni medijum, u ovom slučaju kasetu. 

Inžinjeru Stivenu Sasonu koji je najzaslužniji za realizaciju ove tehnologije dodeljena je Nacionalna medalja za tehnologiju i inovacije 2012. godine. 

Fotografija kao deo svakodnevnice svakog čoveka

Kada govorimo o fotografiji moramo napomenuti da je fotografija dugo vremena bila rezervisana za profesionalce i veoma bogate ljude. Proizvodnja je bila prilično skupa a odlazak na slikanje je bio važno iskustvo u životu svakog pojedinca. 

Činjenica da u je 2020. fotografisanje visokog kvaliteta dostupno svim ljudima koji poseduju telefon nam govori koliki je zapravo napredak čovečanstva na ovom polju. 

Ne znamo šta možemo očekivati iz ove oblasti u budućnosti ali šta god to bilo, sigurno neće biti dosadno.