Osmeh

Categories: uncategorized
Tags: Not tagged

Bez oproštaja
Ne, ja se nisam oprostio s njom
kad nestade na svoju stranu.
Sam slušah svojih nada lom
U jednom zabačenom restoranu.
Kako je bilo? Nije teško reći!
U žamoru oglasila se trublja,
I vlak je krenuo obično i lijeno,
Sa svime što još ljubljah.
Da l' mišljaše da u tom gradu
Ostavlja dušu njome bonu?
Da l' iskahu me njene oči
Pogledom čežnje po peronu?
Daleko negdje juri sada vlak,
Al što to moje srce kuca jače?
Nije l' to možda nada, tajni znak,
Da neko u daljini plače?
Ah kakav plač! Uobraženje, san!

D.C.

http://www.youtube.com/watch?v=bcpYKBTALKY


Commenting is disabled.
spectator45
SWITZERLAND
you can`t touch this