Teslio

Kasno noćas sam se vratio iz Nemačke i još sređujem utiske. S jedne strane vozio sam najbolje četvorotočkaše iz bavarske fabrike i i to na onoj pisti u Salcburgu ili Salzburgu sa "z". To je svakako prejaka impresija. Učili nas da driftujemo, da kočimo u krivini na 120 na sat, .... Odličnih par dana sa moto svetom. Međutim drugo nešto mi se vrzma po glavi. U kafani, nakon automototreninga jedan od tipova iz organizacije odbija da nazdravi... Kaže sutra se vozi.

"Da ali tek sutra..." Insistriam da ne bude baš ni bez čega.

"Bavarska policija ima pik na mene. Našli bi mi alkohol u krvi i da sam pio za novu godinu."

Kaže baja da je sa neke proslave pošao nakon... ne više od dva viskija. Taman da ima osećaj da može da vozi ali ne i da prođe alko test ako ga zaustavi policija. A pošto đavo ne ore i ne kopa, moj poznanik je zaboravio da upali svetla i postao ultimativna meta svakog saobraćajca na koga bude naišao. U stahu od gubotka dozvole i zakonskih problema umesto da stane kada ga je zaustavljala policija dao je gas i pobegao. Posle par stotina metara naglo je skrenuo na parking neke stambene zgrade, gde mu se rodila koliko idiotska toliko i genijalna ideja. Iskoristio je tih 10 sekundi koliko je trebalo policajcima da dođu da se prebaci sa vozačevog sedišta na zadnje, izuje, skine jaknu i napravi se da tvrdo spava. Motor auta je radio, vozačeva vrata su bila otvorena kad je došla policija."Gospodine, vaša dokumenta?" "Evo izvolite." "A vozačka?" "A zašto?"

Frajer je ladno odglumio da ga je neko od poznanika iz kafića stavio u kola da ga odveze i da se on uspavao... I da ga ubiju ne može da se seti ko ga je dovezao do ovog parkinga.

"Probudila me je svetlost baterijkih lampi i kad su policajci lupali na staklo od auta."

I da stvar bude smešnija priča je prošla i na sudu... Barem tako kaže pripovedač.

Sećam se i druge, skoro paralelne priče iz Trstenika. Junak je brat mog druga Milićka, bivši košarkaš, pravi džin u uniformi. To su oni tipovi što u košulji izgledaju kao da si plakar prekrio šaršavom, šaku kao da može njome da odšrafi točak kamiona, a glavu sa onom kosom i obrvama kao plast sena. Drug pozornik, noćna smena. Neki klinci se bahatili pijani vozeći poluraslpali reno 4. Iako je resorni policajac, brat našeg Milićka, probao da ih zaustavi snagom autoriteta uniforme, a bogami i one palice na kojoj piše "STOP". Ogromni policajac se nekako smesti u službenu zastavu i zajedno sa kolegom krene da ih juri. S obzirom da i jedan i drugi auto ne mogu mnogo brže od 70 na sat, radnja je bila ista kao u američkim filmovima samo usporena. U jednom trenutku klinci, u plavoj četvorci, u nameri da zavaraju poteru, skrenu u slepu ulicu i ugase svetla. Međutim loše su procenili spremnost narodne milicije. Dok je Milićkov brat (jedem se što ne mogu već pola teksta da mu se setim imena), onako širokih ramena, visok 205 cm, izlazio guzicom na napolje, kao da skida plavi pulover, klinci su izvršili pregrupisavanje snaga. Sa pendrekom u ruci trstenički gorostas je zastao u sred rečenice:

"Dobro klipane pa mene misliš da zaje...."

Na vozačevom sedištu nije bilo nikoga. Na suvozačevom sedištu nije bilo nikoga. Na zadnjoj klupi su sedeli njih

"Jedan, dva, tri... četri. Je li ko je od vas četvorice majmuna vozio ovo govno?"
"Nisam ja."
"Nisam ja."
"Nisam ja."
"Nisam ja."

Obrve veličine starinskog mobilnog telefona su se opasno spojile kada je naš policajac od 130 kila rekao.

"Moraćete do stanice da date izjavu".

Sada sledi deo priče koji ne izostavljam namerno već sam u kazivanju, u originalnoj verziji čuo ovako:

"odveo ih je do stanice... I ujutru su sva četvorica potpisali izjavu", u čijem najatrakrivnijem delu stoji

"ja sam vozio auto"... I tako četri puta. Valjda je presudila operativna obrada.

Dakle naši protiv nemačkih pandura 4:0. 

Autor: Strongman