Teslio

Prema podacima Puteva Srbije od 2000. godine do danas izgrađeno svega oko 112 kilometara autoputa punog profila, to znači da smo godišnje gradili 9,3 kilometra.

Srbija ima ukupno 610 kilometra autoputeva na kojima naplaćuje putarinu, što je duplo manje nego u susednoj Hrvatskoj. Političari su nam prethodnih decenija mnogo puta obećavali da ćemo se „uskoro” voziti modernim putevima od Horgoša do granice sa Makedonijom ili Bugarskom i da ćemo se autoputem spuštati do južnog Jadrana, piše Politika.

Zašto ovako malo i sporo gradimo?

"Zato što je to pre svega političko pitanje. Mi se nikada nismo ozbiljno posvetili ovom poslu, dok je u Hrvatskoj izgradnja autoputeva bio državni interes od koga se nije odustajalo ni po koju cenu. Koridor 10 jeste u jednom trenutku postavljen kao prioritet, ali smo se loše organizovali", odgovara Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.

"Ovaj posao mora da se vodi sa jednog mesta. Ako je ministar za saobraćaj Milutin Mrkonjić zadužen za izgradnju Koridora 10, mora da ima budžet za to, a ne da mu drugi udeljuju pare. Jer ministarstva finansija i NIP-a, iz kojih se finansira, imaju neke druge prioritet i onda se ispostavi da nema para za projektovanje i eksproprijaciju. To sve odlaže radove, pa ono što treba da gradimo dve godine mi gradimo četiri. Zato je nužna visoka profesionalizacija i depolitizacija planiranja, projektovanja i finansiranja", dodaje Bušatlija.

Onog trenutka kada je 2008. godine seo u ministarsku fotelju Milutin Mrkonjić je obelodanio da počinje od nule jer, kako je priznao, sem idejnih projekata nije zatekao nijedan kilometar glavnih projekata niti je bilo eksproprisano zemljište.Bez toga nije mogao da bude povučen ni jedan evro od obezbeđenih 1,2 milijarde iz međunarodnih kredita. Umesto da ove pripreme budu završene 2009. godine, kao što je planirano, one su se prenele na celu 2010. i 2011. godinu, jer je para u budžetu uvek manjkalo.

I tek sada može da se kaže da su projekti i imovinski odnosi na Koridoru 10 završeni ( izuzev 20 kilometara između Gornjeg polja i Vladičinog Hana). Dok je na Koridoru 11 eksproprijacija urađena od Obrenovca do Ljiga, za šta su i završeni projekti.

Drugim rečima „Putevi Srbije” su na ovaj način omogućili da se gradi 380 kilometara autoputa, ali već duguju 600 miliona dinara i najavljuju da će im biti potrebno još 800 miliona.

Problem je međutim na delu autoputa između Ljiga i Preljine za koji je obezbeđeno 300 miliona evra od vlade Azerbejdžana i na kome su počeli radovi baš u vreme poslednje predizborne kampanje, a otvori ih je Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije.

Ubrzo su radnici i mašine azerbejdžanskog „Azvirta” usporili tempo jer imovinski odnosi sa vlasnicima njiva nisu razrešeni.

To je razljutilo ministra građevine Velimira Ilića, koji u novoj vladi vodi Koridor 11, pa je pri preuzimanju dužnosti najavio da će zatražiti smenu direktora „Koridora Srbije” Mihaila Mišića. Pošto pare za ekspropijaciju opšte nisu planirane u ovogodišnjem budžetu, obećao je da će kroz rebalans budžeta obezbediti pare.

Goran Rodić, sekretar udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je slikanje na gradilištima i davanje rokova za završetak autoputa pre nego što su gotovi projekti i rešeni imovinski odnosi – čist politički marketing.

"Kod nas se autoputevi na žalost otvaraju u predizbornim kampanjama, na mestima gde još ne postoje uslovi da oni počnu. Svaki građevinac zna da su projektovanje i rešavanje imovinskih pitanja najteži deo priče i najduže traju. U uređenim zemljama kao što je Japan pripreme traju dve do tri godine, a samo građenje se završava za tri meseca. Mi malo započnemo ovde, malo onde. Na jednom mestu završimo eksproprijaciju, na drugom projekte i raspisujemo tender. Tako usitnjavamo deonice i za uzvrat dobijamo enormno visoke cene radova", kaže Rodić.

Pošto je severni krak Koridora 10 završetkom leve trake od Horgoša do Novog Sada i mosta kod Beške skinut sa dnevnog reda ostalo je da se u naredne dve godine privedu kraju radovi na južnim deonicama. Ali najpre treba okončati tenderske procedure za deonicu Čiflik–Pirot, na istoku, i za Caričinu Dolinu – Vladičin Han i Srpska kuća – Levosoje, na jugu. Kada na njima počnu radovi moći će da se kaže da je ceo koridor „napadnut”, kako to voli da kaže ministar Mrkonjić .

Njegov kolega Velimir Ilić imaće mnogo više posla, ako želi da mu se ostvari san i da do kraja mandata dođe autoputem od Beograda do rodnog Čačka. Predstoji mu najpre pronalaženje finansijera za deo od Beograda do Ljiga, koji je spreman za gradnju. Španska kompanija FCC, odnedavni vlasnik austrijske „Alpine”, izrazila je želju da preuzme taj posao, vredan oko 300 miliona evra. Izuzetak je parče od Uba do Lajkovca na kome su angažovane domaće firme i koje su već trebalo da sagrade to parče autoputa.

Kineska kompanija „Putevi i mostovi”, koja gradi beogradski most Zemun–Borča je pokazala spremnost da finansira sve preostale deonice između Beograda i Crne Gore. Istu nameru je istina imao i „Tuski Kolin”, sa kojim je čak pre nekoliko godina potpisano pismo o namerama, ali se na tome završilo.


Economy.rs