Teslio

Tekst koji je objavljen na  index.hr – Prevara zvana flaširana voda… dosta je šerovan na društvenim mrežama i povukao je sa sobom dosta komentara  i šerovanja drugih tekstova o prirodnim, negaziranim izvorskim, lekovitim vodama. Mislim da je flaširana voda zaista prevara , tj. najobičniji biznis kao i svaki drugi, kupujem je isključivo kada se nađem na ulici i kad hoću da precrknem od žeđi. Poludim kad negde naručim kafu i običnu vodu  a konobar počne da mi ređa flaširane vode, sačekam i kažem – sa česme. I nerviram ga što nisam fensi, što neću da budem fensi.

Dakle, ne kupujem flaširanu vodu a kako možete da vidite flašice vode vuče sa sobom ko stigne, uglavnom mlade devojke, tipična slika je tašna preko ruke, nikako na ramenu, one čizme u kojoj svaka izgleda kao da ima dve leve noge, isturene grudi, uvučen stomak, napućena usta, imitacija markiranih cvikera i voda! Znači, flaširana voda je modni detalj.  Tome, naravno, doprinose sve one emisije koje devojčice s radošću gledaju, u kojima ispred svakog gosta stoji voda sponzora, još ako je gost pevaljka, nema šanse da ne uspe. I naravno, gospođa portparolka Hitne pomoći kad počne na četrdeset zvaničnih stepeni da objašnjava kako da se obučemo i nigde ne idemo bez flašice vode, umesto da nas savetuje da pijemo vodu.

Ne znam da li znate, ali Srbija je jedna od retkih zemalja koja je još uvek blagoslovena kvalitetnom pijaćom vodom, generalno, kvalitet naravno odstupa od mesta do mesta, kada bi neko predstavio statistiku bubrežnih bolesnika, recimo da bi to moglo da pokaže koja oblast ima najkvalitetniju vodu a koja onu lošijeg kvaliteta.

Ono što je meni sporno u vezi flaširane vode i što me odbija od kupovine, pored toga što ne verujem, su i reklame je -skoro svaku vodu reklamiraju kao čistu, izvorsku, ljudskom rukom netaknutu vekovima i valjda je to ono zbog čega ljudi zaborave da se ta voda ipak puni u nekim pogonima koji sigurno nisu napravljeni tik uz te izvore. Tragajući za  tim prirodnim izvorima zdrave vode, naleteh na sliku – izvor, šuma, idila, pored izvora radni sto i lapotop. Ma, ‘leba ti, napravili ti kancelariju na otvorenom pored samog izvora.

Druga stvar, tu flaširanu vodu u staklenoj ambalaži možete dobiti samo u nekom ugostiteljskom objektu, vrlo retko. Ono što kupujemo, a kako nas većina “proizvođača” lekovite, prirodne, izvorske vode, obaveštava nalazi se u čuvenoj PET ambalaži, odnosno u plastičnim flašama od pola litra, litar, pet litara.

Da bi bilo koja od izvorskih voda mogla da se nazove prirodnom, nikako ne bi smela da bude u plastičnim flašama. Da vam sad ne objašnjavam da te flaše ispuštaju razne materije ako se nalaze izložene direktnom suncu ili nekom drugom izvoru toplote, najvažnije od svega je što jedan navodno proizvod netaknute prirode pakuju u nešto što je veštački materijal kao što je plastika. Ovde ću da vam napomenem da, recimo, nikada u kuhinji ne treba da koristite plastičnu dasku za seckanje već isključivo drvenu. Razmislite zbog čega. 

Druga stvar, pošto se sve više govori o organskoj hrani, kod nas vam je čista lutrija kad kupite nešto što nosi oznaku – organsko, zakon o organskoj hrani nalaže da takva hrana, povrće, voće, šta god da nosi oznaku organsko ne sme biti pakovana u posude od veštačkih materijala niti vam na pijaci neko sme nešto što prodaje kao organsko upakovati u stiropor ili onu odvratnu plastičnu kesu. Dakle, organsko se sme prodavati samo upakovano u prirodne materijale, drvene gajbice ili papirnate kese. Dobijete li ga upakovano drugačije, računajte da je prekršen kodeks prodaje organske hrane. Isto vam važi za izvorsku vodu.

Dakle, šta je sporno u vezi flaširane vode, da ona nije lek, jer da jeste prodavala bi se u apotekama a ne u diskontima i marketima, što se puni u pogonima  gde je ljudi ne dotiču, samo rukovode procesom punjenja i što je pakovana u plastične flaše.

Pre nego što pogledate da nema neke velike razlike u flaširanim vodama, pročitajte obavezno ovaj tekst – Ima li Mućki. Može biti da ih ima, a može biti i da ih nema i da Vojvođani piju, recimo, najlošiju vodu a da je najkvalietnije u Istočnoj Srbiji. Mućki nema ali nema ni reklamiranog kvaliteta.

Mišljenje o flaširanoj izvorskoj vodi promeniću onda kad me neko bude proveo kroz proces crpljenja vode sa izvorišta do zatvorene flaše i budem videla da je tu sve prirodno. Sem tog neprirodnog punjenja. Pa ni onda neću verovati da između mene i te vode ne stoji ništa jer stoji čitav proces punjenja.

Ovde sam htela da postavim slike voda koje kupujemo, odustala sam pošto živim u blesavoj zemlji, no svi redom, ukucajte u pretraživač i videćete se ponose izvorištem koje su otkrili, netaknutim i zakonom zaštićenim, samo oni imaju pravo da rovare po tom zaštićnom izvorištu, eksploatacionim prostorom, sve vode su idealno izbalansirane, prepune minerala, prirodni su antibiotici, preporučuju se deci, trudnicama i rekonvalescentima, zadovoljavaju najviše međunarodne standarde, hiljadama godina te vode putuju do nas i između njih i nas ne stoji ništa (mo’š misliti), kad nategnemo flašu možemo osetiti iskonsku vezu sa prirodom, deca će nam od nje biti pametnija, mi ćemo živeti po sto godina najmanje…

Biznis, drugovi i drugarice. No vi, svakako možete verovati da kupujete zdravlje, većina veruje da se ono kupuje a ne da se čuva.

Mahlat.rs