Teslio

Banke su privatne firme i ukoliko čine greške moraju da bankrotiraju, kaže predsednik Islanda Olafur Grimson.

Island je 2008. zbog finansijske krize bio pred privrednim kolapsom. Od tada se zemlja neverovatno dobro oporavila - i to zato jer čini sve ono što ne čine države pogođene krizom u ostalom delu EU, u intervjuu za Dojče vele.

Pre nekoliko godina je Island imao velikih privrednih problema. Sada je zemlji mnogo bolje. Kako je došlo do te promene?

"Dva su glavna razloga što sada imamo rastuću privredu i relativno nisku nezaposlenost. Prvo, rano smo primetili da nije reč samo o finansijskoj ili privrednoj krizi. To je bila i duboka politička, socijalna kriza, pa čak i kriza sudstva. Zato smo u svim tim oblastima sproveli reforme. Hteli smo više pravde i promenu mehanizama odlučivanja. I drugo, nismo se pridržavali tradicionalnih recepata za suočavanje s privrednom krizom.“ 

Vi, na primer, niste spasili banke

"Tačno, dozvolili smo da banke propadnu. Često sam se pitao: zašto se ponašamo tako kao da su banke sveta mesta moderne privrede? Po čemu se banke razlikuju od firmi iz drugih branši? To su privatne firme – ako prave velike greške, moraju i da bankrotiraju. U suprotnom se bankama signalizira da mogu da posluju s velikim rizicima - ako imaju uspeha, nagrađuju se kraljevski, ako nemaju uspeha, poreski obveznici plaćaju račun. Osim toga uveli smo i kontrole za transakciju kapitala, a s obzirom na to da smo hteli da zaštitimo naš socijalni sistem, nismo uveli niz mera, na koje su se sada obavezale pojedine zemlje u Evropi.“ 

Ali Island je poseban slučaj - zemlja je mala i može sama da odlučuje o sopstvenoj valuti, jer nije članica evro-zone.

- Naravno da nam je pomoglo što je kruna devalvirala - to je bilo ispravno. Ali druge aspetke - učestvovanje građana u socijalnim i političkim reformama, ’puštanje’ banaka da bankrotiraju - sve to smo mogli da činimo, i da smo bili član evro-zone.“ 

Da li bi nemačka kancelarka Angela Merkel, šefica MMF Kristina Lagard i svi drugi krizni menadžeri trebalo da uče na primeru Islanda?

"Iskustvo Islanda bi zaista moglo da bude signal za sve ostale zemlje, da ponovo razmisle o odlukama u poslednjih 30 godina. Reakcija MMF je vrlo interesantna. Pre godinu i po dana, završen je antikrizni program MMF za Island. Na jednoj oproštajnoj konferenciji predstavncii MMF su priznali da su mnogo naučili iz iskustava u Islandu.“ 

Verujete li da je i kancelarka Merkel promenila pogled na stvari?

"U osnovi ne komentarišem politiku drugih zemalja. Mogu samo da opišem iskustvo Islanda, naše poteškoće, naša rešenja i naš oporavak. Drugi onda moraju da odluče, da li nešto iz toga mogu da nauče. Island jeste mala zemlja, ali to ne igra nikakvu ulogu, Island je visokorazvijena zapadna zemlja sa modernom demokratijom i ekonomijom. Otuda se isplati da se preispita sadašnja antikrizna politika koja je u Evropi prouzrokovala mnoge probleme.“ 

Da li će Island pristupiti EU i evro-zoni?

"O tome se dugo raspravlja u mojoj zemlji, najčešće je velika većina protiv toga. Kada su naše banke bankrotirale, neko vreme smo mislili da bi bilo bolje da smo članica evro-zone. Danas, četiri godine kasnije, znamo da to nije tačno. Pogledajte Grenland, Island, veliku Britaniju, Norvešku, Dansku i Švedsku - sve one nisu uvele evro. Većina država na severu odlučila se za drugačiji put, i njima je tako bolje.“ 



Economy.rs