Teslio

Standard stanovništva u Srbiji drastično opao, kupovna moć je za 30 odsto manja nego lane, a svakodnevna poskupljenje će potrošače dovesti na rub egzistencije.

Realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara, smatraju domaći stručnjaci.

Sa 50.000 dinara, koliko su po statistici mesečna raspoloživa sredstva za domaćinstvo može da živi pojedinac ukoliko nije podstanar kazali su upućeni. Ekspert u Privrednoj komori Srbije (PKS) Vojislav Stanković je rekao da u potrošnji domaćinstva u Srbiji 43,7 procenata mesečnog primanja odlazi na hranu, ali se kupuje samo najosnovnije - hleb, mleko, jogurt i neke jeftinije mesne preradjevine dok je postrošnja mesa osetno pala.

Stanković je naglasio kako prosečno domaćinstvo sa mesečnim primanjima jedva može da zadovolji najnužnije potrebe, a dnevni račun u trgovinama iznosi 270 dinara.

Socijalna slika je još teža ukoliko se uzmu u obzir visoka stopa nezaposlenosti koja je premašila 25 procenata, niske penzije, ali i kašnjenje plata zaposlenih, primetio je Stanković.

Stanković je naveo da država, na neki način, mora da drži pod kontrolom cene osnovnih životnih namirnica i ne dozvoli poskupljenje hleba i mleka. Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida je ocenila da će svakodnevna poskupljenje hrane dodatno smanjiti potrošnju osnovnih životnih namirnica i dovesti potrošača na nivo pukog preživljavanja. U uslovima krize, potrošači kupuju samo što je neophodno, ali sada se i tu bira, dodala je ona.

“Ukoliko imate trgovce koji kažu da je potrošnja mesa u odnosu na prethodna tri meseca opala za 50 odsto dok je sve poskupelo od mesa, mleka, goriva, testenine, kućne hemije, režija, konditorskih proizvoda, onda je sasvim jasno da je kupovna moć potrošača opala bar za 30 procenata u odnosu na prethodnu godinu”, kazala je Vida.

Istakavši da je statistika jedno, a realnost i potrošanja drugo, Vida je navela da sa 50.000 dinara mesčno može da živi pojedinac, pod uslovom da nije podstanar dok je realna prosečna potrošačka korpa za domaćinstvo oko 110.000 dinara.

“Ono što najviše utiče na standard gradjana je nezaposlenost, neizvesnost prilikom zapošljavanja, stalna poskupljenja, tako da standarda u Srbiji možda i nema”, ukazala je Vida.

Kako je objasnila, Srbija je skoro tri puta siromašnija od Evropske unije što pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda o ukupnom domaćem proizvodu (BDP) po stanovniku.

Siromaštvo vlada u celom regionu bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije, gde gradjani sa prosečnom platom od 980 evra imaju bolji standard, sledi Hrvatska sa prosečnim zaradama od 755 evra, Crna Gora sa blizu 500 evra, Bosna i Hercegovina (BiH) sa 418, navela je Vida. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u drugom tromesečju u Srbiji iznosila su 50.061 dinara.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznose 47.186 dinara, od čega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića 43,7 odsto.

U Beogradskom regionu su domaćinstva na hranu i bezalkoholna pića izdvajala 44,1 odsto ukupnih izdataka, u Vojvodini 39,8 odsto, u Region Šumadije i Zapadne Srbije - 43,6 odsto i Region Južne i Istočne Srbije - 49,2 odsto.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva na nivou Srbije odlazilo je 14,4 odsto ukupnih izdataka dok su izdaci za transport u Srbiji činili 7,9 odsto ukupnih izdataka.

Na komunikacije su domaćinstva u Srbiji u proseku trošila 4,2 odsto ukupnih izdataka.

Economy.rs