Teslio

Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su danas da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon. 

 

Higsov bozon zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.

""Uočili smo novu česticu, koja odgovara Hobsovom bozonu", izjavio je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i dodao da ovo otkriće predstavlja istorijski kamen temeljac za dalja globalna istraživanja.

Dve naučne ekipe CERN-a, okupljene oko Velikog hadronskog sudarača (LHC), radile su, nezavisno, na odvojenim projektima ATLAS i CNS, i došle do istih rezultata, koje su predstavile na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve - obe su uočile novu česticu u okviru masenog spektra 125-126 gigaelektronvolta (GeV).

"Otkrili smo novi bozon", izjavio je Džo Inkandela, portparol CMS.

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.

"Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove", rekao je Inkandela i dodao da su obrađeni podaci koji se odnose na masu čestice na 125.3 gigaelektronvolta (GeV) i da izmereni signal dostiže nivo poverenja od pet sigma, odnosno 99,999 odsto verovatnoće.

Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne. Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.

Teoriju o postojanju ovog bozona postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ver Higs sa Univerziteta u Edinburgu, ali ona do danas nije bila eksperimentalno dokazana.

"Definitivno je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon, i to najteži bozon koji je ikada otkriven", kazao je Inkandela.

Fabijola Đanoti, predstavnica za štampu ekipe ATLAS, izjavila je da je analiza mernih podataka ukazala na postojanje nove čestice, na nivou poverenja pet sigma.

Đanotijeva je dodala da za ova otkrića treba zahvaliti trudu više hiljada ljudi i izuzetnim performansama superakceleratora LHC, vrednog 10 milijardi dolara.

I Inkandela i Đanotijeva su naglasili da su danas predstavljeni rezultati preliminarni i da je potrebno obaviti još dosta analiza, dok bi rezultati zvanično trebalo da budu objavljeni krajem jula.

"Ovo je tek početak. Čeka nas još mnogo toga", zaključila je Djanotijeva.

Okupljeni na seminaru pozdravili su burnim aplauzom predstavljanje rezultata eksperimenata.

Institut za fiziku iz Beograda učestvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine dok srpska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet aktivno rade na eksperimentu CNS od 1977. godine.

Jugoslavija, koja je jedan od osnivača CERN-a napustila je ovu organizaciju 1991. godine, a Republika Srbija postala je pridruženi član ove organizacije početkom godine, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer.

Seminar u CERN-u predstavlja uvod u najznačajniju godišnju konferenciju u oblasti fizike čestica, ICHEP 2012. u Melburnu.