Teslio

Već ste svi sigurno videli da je kompanija AVON u sklopu svog programa „Reci NE nasilju u porodici”, pokrenula  novu kampanju koja za cilj ima  podizanje svesti i edukaciju javnosti o ovom problemu pod nazivom “Udari mene a ne žene” kojoj su se priključili neki  razbacani, namrgođeni momci koji kao da pozivaju sve one koji misle da je žena njihovo i božije vlasništvo da oprobaju snagu na njima.

Pre nego što kažem šta hoću da se operem kao blogerka koja je pomenula jednu kompaniju, AVON u ovom slučaju što je u zadnje vreme ravno bogohuljenju. Možda se ne slažem sa kampanjom a može biti da me je AVON platio, gde bloger sme sa nečim da se slaže, bla, bla, blogeri nemaju mišljenje sve dok ih neka kompanije ne podmiti i slično. Elem, AVON nema ništa sa ovim postom, nisu mi platili, nisu me častili paketom proizvoda mada bi mogli, da sakrijem masnice koje su posledica pesnice mog muža, teško je da me interesuje nasilje ako i sama nisam žrtva, to je logika nekih. Nemam ništa od AVON-a.  Da ne bude zabune.

Elem, svima koji se sprdaju sa ovom akcijom i hejtuju ovu akciju.

Znate, ja kad pročitam statistiku da je svaka druga žena žrtva nekog vida porodičnog nasilja, počnem da kontam po glavi da među svim tim ženama mora da postoji bar jedna koju poznajem.  Ja to ne znam, može biti zbog toga što i danas mnogi, pa i same žrtve, misle da je žena kriva ako doživljava nasilje. Žrtve njihovi dželati na odloženo ubede u to – ti si kriva, da ti nisi rekla, uradila,mislila, ja te nikada ne bih takao.  Ta neka, koju znam a ne znam da trpi nasilje to nasilje trpi jer nema gde, jer je sramota, jer ima decu, jer… ko zna čime je zastrašuje onaj koji je zlostavlja psihički ili fizički. Ili ekonomski. Znate li vi, hejteri koliko vrsta porodičnog nasilja postoji?

Da li znate da uopšte nije tačna ona predrasuda da se nasilje dešava u nižim slojevima društva već da ga procenutalno ima više u onim “višim”, ekonomski obezbeđenim slojevima, da li znate koliko je ljudi koji su na funkcijama, koji se vode kao stručnjaci u društvu, dobre komšije, porodični  i posvećeni ljudi koji iza zatvorenih vrata čuda čine.

Da li ste ikada pričali sa nekom ženom koja je trpela nasilje pa da čujete u kom se začaranom krugu pretnji nalazila zbog čega nije prijavljivala nasilje? Obično ih ucenjuju decom. Da li ste nekada čuli decu koja su svedoci porodičnog nasilja, koja i sama trpe nasilje – ako nekome kažeš ubiću mamu, ja idem u zatvor, vi idete u dom? A?

Da li znate da policija godinama, decenijama, na poziv žene koju tuče muž nije reagovala? Da li ste i vi, hejteri, onaj deo društva koji veruje da veliki muškarac to nikada ne bi uradio da kučka nije lajala, bila neposlušna, nije gledala u pikslu kad joj on naredi… Da li je neko od vas od one vrste koja okreće glavu od nasilja uverena da je to problem porodice, ali kad čuju za prevaru o tome laju na sav glas jer to nije problem porodice već čitavog društva?

Ako niste znali, a biće da ne znate inače se ne bi sprdali sa nečim što je tužno, jadno, tragično i ostavlja nesagledive posledice – ne tuku muškarci žene zato što imaju psihičkih problema, zato su vam komentari da im je potreban psiholog ekstremno glupi i pokazuju kako nemate pojma gde se zakopčavate.

Muškarci tuku žene jer time pokazuju moć i potčinjavaju ženu sebi. Ako se pitate zašto – e to sociolozi mogu da vam objasne, u većini slučajeva zato što su “tradicionalisti”  čiji su dedovi tukli njihove babe, očevi majke, zato što misle da je njihova, koliko god da su neobrazovani  i prosti – ona kojoj nema pogovora, da žena služi da ćuti i trpi i da nema pravo glasa.  Tako su ih vaspitavali. Tako i danas mnogi očevi vaspitavaju sinove – pokaži joj ko je muško? Sinovi shvate kako shvate, tata je to, i pokazuju bukvalno pesnicama. Da su muškarci.

Znate li vi koji su razlozi zbog kojih muškarci tuku žene, oni prikriveni? A?

I na kraju -  da li znate da u zatvorima čami mnogo žena koje su, nakon godina trpljenja, presudile svojim muževima. Obično na spavanju. Zakon ih ne mazi, dobile su mnogo godina robije, nisu imale olakšavajuće okolnosti jer nisu imale para za dobre advokate. Olakšavajuće okolnosti su rezervisane za one sa parama i za one koji popizde u nastupu pijanstva pa nekoga obezglave ili ga ubiju na putu. To žene od čijih je problema društvo okretalo glavu nemaju. Da li znate da se nekih od njih porodica odrekla jer ne želi ništa da ima sa ženom ubicom. Ali zato te iste porodice žmure kad vide modrice. Bedni licemeri!

Pa, padne li vama koji se sprdate sa ovom akcijom na pamet da vaša ćerka sutra može da bude žrtva porodičnog nasilja? Šta biste uradili? Zajebavali se kao i sad? Rekli joj da ćuti i trpi, bude poslušna?

Ako vam je problem što ovu kampanju vodi AVON, kao što je neko rekao na Fejsbuku – aha, AVON želi da poboljša prodaju, kako da bude siguran da novac od prodaje proizvoda ide onome kome je namenjen, ne da on pare ako nije siguran gde idu. O! Taj isti se najverovatnije ne pita u čije džepove su otišle pare od njegovog poreza, ne sme ni da pita.

Ko god da vodi kampanju, ‘ajde razmislite o problemu porodičnog nasilja. Ili ćutite, sramota je to što radite. Ako vam je problem kompanija koja stoji iza akcije, zaboravite, nevažno je ko stoji iza nje.

Muškarci koji tuku žene su bedne kukavice. I nisu muškarci nego gnjide! Muškarcima ih čini samo polni organ.

Statistika:

Svaka druga žena u Srbiji u jednom trenutku je bila žrtva nekog vida nasilja u porodici (fizičkog, psihičkog, seksualnog, ekonomskog), a tokom 2011. godine je ubijeno 28 žena. Žrtve su najčešće žene i devojčice, a nasilnik je muškarac u preko 94 odsto slučajeva, pri čemu prednjače muževi i nevenčani partneri. Nasilju u porodici su izložene žene svih starosnih i obrazovnih kategorija, društvenih slojeva i porodičnog statusa, dok je profil počinilaca nasilja raznovrstan. Porodično nasilje je prisutno i u urbanim i u ruralnim sredinama.

Prema istraživanju koje je 2010. godine sprovela organizacija SeConS – grupa za razvojnu inicijativu, u Srbiji su nejednakosti među polovima izražene na brojnim poljima, što je jedan od osnovnih uzroka rodno zasnovanog nasilja. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je u periodu od 2004. do 2009. godine zapažen porast broja prijavljenih punoletnih lica za nasilje u porodici. Prema zvaničnim podacima MUP-a, u periodu od januara 2009. godine do juna 2010. godine, krivično delo nasilja u porodici je izvršeno nad ukupno 5.423 lica, od čega nad ženama u preko 78 odsto slučajeva, a nad muškarcima u preko 21 odsto. U 40 odsto slučajeva scenama fizičkog nasilja nad ženama je prisustvovalo barem jedno maloletno dete.

Okrenite glavu. Ima i lepših tema u Srbiji. Na primer Cecine nove sise, Stanijino dupe, Suzanin pornić…


Autor: Mahlat