Teslio

Fizički spremniji pedesetogodišnjaci su pod manjim rizikom da sa starenjem obole od hroničnih bolesti, utvrdio je tim američkih stručnjaka sa Teksaškog univerziteta. 

"Već decenijama se zna da ako ste fit, živite duže. Ali nije bilo jasno da se time postiže i bolji kvalitet života, da se 'bolje stari'", ističe vođa istraživanja dr Džeret Beri, a prenosi Rojters.

Dr Beri napominje da nije reč samo o odlaganju "neizbežnog", odnosno obolevanja od hroničnih bolesti, nego o stvarnom smanjenju obolevanja od njih.

Teksaški tim je pratio zdravlje više od 18.600 muškaraca i žena, koji su na početku istraživanja, negde oko svoje 50, prošli test kardiorespiratornih sposobnosti na pokretnoj traci.

Potom je tokom 26 godina praćena stopa obolevanja ovih ispitanika od osam hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne, dijabetes, Alchajmerovu bolest i rak debelog creva.

Među petinom muškaraca koji su na pokretnoj traci pokazali najslabiju fizičku spremnost, stopa obolevanja od hroničnih bolesti je iznosila 28 odsto godišnje, a među onima koji su spadali u petinu fizički najspremnijih 16 odsto.

Kod praćenih žena, među petinom fizički najnespremnijih stopa obolevanja od hroničnih bolesti je iznosila 20 odsto godišnje, a među petinom fizički najspremnijih 11 odsto.

Pri tom su u obzir uzeti i faktori kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost, krvni pritisak i nivo holesterola.

Ishrana ispitanika, međutim, nije razmatrana pa neki kritičari napominju da je stvar možda u tome što se oni, koji se više fizički rekreiraju, zdravije i hrane.

Osim toga, moguće je da postoje i genetski faktori koji predisponiraju čoveka i da bude fizički spremniji i da bude zdraviji.

Dr Dajen Bild iz Nacionalnog instituta za srce pluća i krv u Betesdi, Merilend, međutim, ističe da je već čvrsto dokazano da fizička aktivnost donosi mnoge koristi - povoljno utiče na težinu, umanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava zdravlje kostiju, mentalno zdravlje...

U SAD se preporučuje da čovek bude umereno fizički aktivan tokom bar 150 minuta nedeljno ili intenzivno fizički aktivan tokom bar 75 munita nedeljno.

Teksaški tim ipak daje prednost intenzivnijoj fizičkoj aktivnosti. "Jasno je da je bolje hodati nego ne činiti ništa, ali ako možete da birate između hodanja i džoginga, onda je džoging bolji za vas", ističe dr Beri.

Mondo.rs, Tanjug