Teslio

Svi smo mi različiti, svako ima svoje želje i potrebe, ali kad se pojavi ta jedna osoba, koja ti promeni život i posle ga uništi, ti se izgubiš, ideš iz greške u grešku. Nikad nisam mislila da će mi se to desiti. Bila sam jako mlada. Mlada, da bih imala tako nešto ozbiljno. To je isto kao kad gledamo romantične filmove i zamišljamo sebe u takvoj priči.

Bili smo užasni. U smislu da smo se toliko voleli da je postalo bolesno. Ja znam da možda ovo zvuči smešno, ali ja još nisam čula, niti videla tako nešto. Ne pričam ovo jer sam ja to doživela, pa kao samo moja veza je bila savršena. Ne, to su reči drugih ljudi. Svi oni koju su znali, čuli i videli. Ne može rečima da se opiše. To je bila burna veza. Puna emocija, bola, suza i besa. Kad se sve to skupi, bar u mom slučaju, bila je savršena.

Preko noći se sve desilo i promenilo. Bila sam baš klinka, nisam imala pojma o životu, a kamoli o nekim drugim stvarima. Ali, pored njega sam dosta naučila. S jedne strane – naučio me je šta znači voleti nekog više od sebe. A sa druge strane – naučio me je šta je bol i patnja. Čini mi se da nikad u životu nisam toliko plakala, ja ne mogu da opišem to, kao da me sve boli, kao da imam pritisak u grudima, kao da se raspadam.

Evo, sad kad se setim svega, tako mi bude smešno, mislim, pozitivno. Taj pogled, taj zagrljaj, ta pažnja, ta ljubomora, on kao on, sve je bilo savršeno. Nema ljubavi ako nema patnje. Onda to nije to. Ljubav boli.

Nedostaje mi nekad. Imam potebu da ga vidim. Dosta lepih momenata smo mi imali, ali ono što nikad neću zaboraviti su njegove oči, taj sjaj u njima, i način na koji me je gledao. Neopisivo, nema reči. Žao mi je što se kasnije nismo upoznali, bili smo baš mladi. Ali nije mi žao, nikad mi neće biti. Glupo je reći, ali znam da ono što sam imala sa njim, ta strast, tu potrebu za nekim, ta ljubav, sve to, mislim da mi se nešto nalik tome neće desiti. Volela bih, ali mislim da ne.

Wannabemagazine.com