Pacijentima najviše smeta čekanje i loša organizacija
Dugo čekanje na pregled ili hirurške intervencije i loša organizacija posla u zdravstvenim ustanovama najčešće su pritužbe pacijenata koje stižu nevladinim organizacijama, ali i ombudsmanu Saši Jankoviću.
- Redovi, čekanje, nedovoljno dobra organizacija, birokratski aparat koji tera pacijente da idu od lekara do lekara, ali i nedovoljna odgovornost, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju pacijenti u Srbiji, rekao je Tanjugu zaštitnik građana Janković.
On je ukazao da ovi problemi zaklanjaju brojne pozitivne i humane primere u kojima zdravstveni sistem uspeva da obavi svoj posao na najkvalitetniji način i dodao da građani vrlo dobro znaju sa čim se suočavaju i da bi najveći broj obraćanja ombudsmanu trebalo da bude rešen na nivou zdravstvene ustanove.
- Ne treba da postoji potreba građana iz Zaječara da pišu republičkom ombudsmanu o nenormalno dugom čekanju na prijem u zdravstvenoj ustanovi. Moraju se zdravstvene ustanove organizovati i shvatiti da građanima nije bitno samo pružiti uslugu, već vreme i način na koji se ona pruža, rekao je Janković.
On je najavio da će u cilju jačanja ostvarivanja prava građana i unapređivanju rada u zdravstvu, sa ministarkom zdravlja Slavicom Đukić Dejanović kvartalno ići u jednu najavljenu i jednu nenajavljenu posetu zdravstvenim ustanovama širom Srbije .
"Na taj način ćemo na licu mesta proveravati način ostvarivanja prava građana na zdravstvenu zaštitu, ali i uslove u kojima zdravstveni radnici obavljaju težak i odgovoran posao", rekao je Janković.
On je kao poseban problem istakao sudske postupke u kojima se rešava pitanje postojanja lekarske greške, a koji traju neopravdano dugo.
Koliko su pacijenti nezadovoljni tretmanom u pojedinim zdravstvenim ustanovama najbolje govori činjenica da je u prvih deset dana od postavljanja sajta "Kakav je doktor" bilo čak 30.000 poseta, a 13.000 ljudi ostavilo je komentare o lekarima.
Danas se na ovom sajtu ne može ocenjivati rad lekara, ali može rad zdravstvenih ustanova.
Ocenjuje se nekoliko segmenata - kako je organizovan rad u zdravstvenoj ustanovi, koliko su pacijenti čekali, da li imaju poverenja u svoje lekare, da li su zadovoljni brigom i negom od drugog medicinskog osoblja osim lekara, kao i da li ih je neko upućivao u privatnu praksu i da li je tražio novac.
"Do sada su lekari najbolje ocenjeni, a to znači da, bez obzira na probleme u zdravstvu, naši sugrađani vrednuju svoje lekare i imaju poverenja u njih. Ono čime su najmanje zadovoljni jeste organizacija posla, koliko su dugo čekanje na pregled kod lekara i ovaj segment ocenjen je najnižom ocenom 2,9", rekla je Tanjugu direktorka udruženja "Srbija u pokretu" Ana Babović.
Ona je dodala da je prosečnom ocenom 3,3 ocenjeno zadovoljstvo brigom i negom drugog medicinskog osoblja osim lekara.
Govoreći o korupciji u zdravstvu, Babovićeva je naglasila da ona postoji, ali da na pitanje da li im je "neko tražio mito", 95 odsto građana je odgovorilo da nije.
Ona je naglasila da u rešavanju ovog problema fokus mora biti usmeren na građane. "Ono što je važno, niko nam nije tražio mito, ali smo ga mi dali. Dakle, treba da okrećemo fokus ka građanima i da kažemo 'ne vi ne treba da nudite mito, jer je to krivično delo'".
"Ono što je naš zadatak jeste da vidimo kakvo je stanje stvari i da pokušamo da utičemo na krivce u procesu kako bi nam bilo bolje", zaključila je Babićeva.
Teoretski, rešavanje problema pacijenata bilo je i do sada moguće u zdravstvenim ustanovama preko zaštitnika prava pacijenata, ali ova institucija nikada nije zaživela na pravi način.
I ministarka zdravlja Đukić- Dejanović nedavno se zapitala kako neko može da štiti prava pacijenata kada mu je nadredjeni direktor zdravstvene ustanove ?
Nacrtom zakona o zaštiti prava pacijenata ispravljena je ova nelogičnost i predviđeno je da zaštitnik prava pacijenta ne sedi u zdravstvenim ustanovama, već u opštinama i da platu, umesto od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dobija od lokalnih samouprava.
Please login to post a comment