Teslio

Računari su naši drugari. I više od toga. Oni su nezamenljivi deo našeg profesionalnog, društvenog i seksualnog bića. Informisani, inteligentni, manje – više brzi, prijatne spoljašnjosti i podređeni našoj volji, uglavnom. Dobro, ovo poslednje je uzajamno, kao što svako drugarstvo i nalaže.

Međutim, da bi postao prijemčiv kao što je danas, računar je pretrpeo izvesne mutacije koje se ogledaju kako u fizičkim osobinama, tako i u funkcionalnosti, koje su tokom istorije tehnološkog razvoja često poprimale groteskna obeležja.

Istorija kompjutera počinje negde kad i astrologija, dakle pre par hiljada godina, kada su se kompjuterima – tačnije, računaljkama – nazivali ljudi (ponajčešće žene), odnosno njihovo radno mesto obavljanja ubitačno dosadne i komplikovane astronomske kalkulacije ne bi li neka mesopotamska Kleopatra predvidela kada će Eufrat presahnuti ili pak preljeti, što je sve naposletku imalo svoje biblijske konsekvence. Iako ovaj podatak naizgled nema nikakve veze sa onim što se danas podrazumeva pod pojmom kompjuter, čitav razvoj računarstva se zasnivao na tome da dotična naprava jelte – računa i odmeni malo umorne snahe.

Mehanizacija ovog procesa počela je od računaljke negde oko 300 godine p.n.e. u Vavilonu, da bi sledeći korak napred bio napravljen skoro 2000 godina kasnije kada je osmišljen logaritam. Razlog ovom dremežu je, kasnije od strane Pape Grgura XVI brisana 11. božja zapovest, koja je glasila: Ne praktikuj algebru. Da Vinči u svoje vrema već ima neke futurističke projekte koji kurcu ne služe, Paskal sklapa neku prilično inteligentnu ali slabo funkcionalnu školopociju ne bi li ćaletu porezniku olakšao krvavi posao, Lajbnic izmišlja binarni sistem iz čiste fascinacije brojevima 1 i 0 i sve to dovodi do nekoliko impresivnih projekata u 19. veku, obeleženih impozantnim konstrukcijama sačinjenim od metalnih zupčanika i cilindara pokrenutih silinom vodene pare poput lokomotive – sve to ne bi li se sabrali neki brojevi.

Ipak, matematička mehanizacija je ispunjavala svoju svrhu. Rezulatati popisa u SAD 1890. god – smešteni na impozantnih 60 miliona kartica – obrađeni su uz pomoć časovničarske natkasne koju vidimo na slici ispod.

Ova sprava je radila na sličnom principu kao i poništavač karata u gradskom prevozu pre uvođenja bus plusa i napravila ju je kompanija kasnije poznatija kao IBM.

Tek 1944. ista firma u saradnji sa Harvardom stvara prvu kompjuteroliku zver nazvanu Mark I. Mark je težio oko 5 tona, imao 5 konjskih snaga i nekih 700 kilometara kablova. Bio je jebeno ogroman i radio je neprekidno punih 15 godina i za sve to vreme, prema rečima očevidaca, proizvodio zvuke poput pune hale zlatiborskih baba na štrikaćoj olimpijadi. Ali, pravio je čuda. Imao je kapacitet da uskladišti čitava 72 broja!

Markić je i prvi računar koji je imao bag – i to bukvalno, jer legenda kaže da je u njega ušla neka buba-švaba i pokarabasala mehaniku. Kada ga vidiš, pomislio bi da se i dabrovi opušteno mogu kotiti u njemu al ajd, makar je poslužio kao naučna potvrda nečega što smo već narodski znali: što je stvar komplikovanija, to je veća glupost može sjebati.

Sve do tada, ideja kućnog računara nije nikom normalnom padala na pamet, iz razumljivih razloga. Šta će ikome fabrički pogon za dešifrovanje kodova na gajbi? Međutim, bilo je i nekih vizionara, čije su vizije doduše drastično odstupale od onoga što se ispostavilo kao budućnost, ali, ohrabrivale su razvoj – na čemu smo duboko zahvalni.

To što vidimo nije kontrolno-upravljačka jedinica intergalaktičke ratne krstarice. Ovo je vizija kako će PC izgledati 2004. godine. Čitava skalamerija je samo maketa, jer, po rečima tvoraca ove konzole, tek treba da bude razvijena tehnologija koja bi učinila da, nakon položenog ispita u mornaričkoj floti, svaki građanin oplemeni svoj dom gedžetom koji će mu život učiniti bogatijim za… pa jbg, punu sobu potenciometara sa volanom.

To su bile godine kada se ubrzano radilo na informatičkom razvoju i kada su se sve važnije face IT sveta bavile predviđanjima budućnosti. Nasuprot entuzijastima koji su predstavili šuplju karoseriju savršeno sigurni da će je neko već popuniti, direktor IBM-a u to vreme ocenjuje da je potražnja kompjutera na svetskom tržištu otprilike 5 komada. Ova izjava spada u čuvena pogrešna predviđanja rame uz rame sa ocenama izdavača da su Bitlsi 1-hit vonder ali, imajući u vidu šta je računar bio u to vreme, sasvim je na mestu. Niko ne želi ovo u spavaćoj sobi.

Hard disk. To je to. Ali rewtritable, fala k... Svakako, ovo je sažeta varijanta livnice bakra koja je četrdesetih godina imala ambiciju da uđe u ljudski dom.

Ipak, preteča današnjeg tableta od 86 grama je čuveni ENIAC, koje napravljen takođe za vreme Drugog svetskog rata i koji je bio prvi ful digitalni računar koji ne izbacuje izduvne gasove ali zato angažuje elektroprivredu više nego cela naša industrija…

Istorija računara se ne završava ovde, jer to bi značilo da ovo čitaš na odštampanom parčetu papira u nekoj sobi u podrumu! Kako smo došli do komfora tastatura i monitora – saznaj u sledećem nastavku!

Autor: http://www.tarzanija.com