Teslio

Radnik sa prosečnom platom ne bi trebalo ni hleba da jede kako bi za 17 godina uspeo u Beogradu da kupi stan od 60 kvadrata. 

Za stan od 60 kvadrata u Beogradu, sa prosečnom platom koja je 42.122 dinara, trebalo bi da radi 17,5 godina, ali pod uslovom da ne potroši ni jedan jedini dinar. Ukoliko bi štedeo pola plate, stan bi mogao da kupi tek za 35 godina.

Po prosečnoj srpskoj ceni od 956 evro po kvadratu, za stan od 60 kvadrata potrebno je 57.360 evra koje bi, kad bi štedeo celu platu, radnik zaradio za 13 godina. A jedina šansa da sebi obezbedi pristojan krov nad glavom jeste da se odseli u Odžake gde bi stan od 60 kvadrata mogao da kupi za 11.280 evra. Tu sumu bi odvajajući pola prosečne plate mesečno mogao da uštedi za oko pet godina, piše "Kurir."

Ništa veće šanse za kupovinu stana sa prosečnom platom nisu ni na kredit. Sa 42.000 dinara zarade radnik može dobiti stambeni kredit uz 50 odsto opterećenje plate (rata 200 evra), u iznosu od 37.500 evra na 30 godina otplate. Sa kamatom od pet odsto, koja za taj period iznosi oko 34.500 evra, radnik na kraju banci mora da vrati 72.000 evra. Sa kreditom od 37.500 evra, što sa 10 odsto učešća od 3.750 evra iznosi 41.250, radnik u Beogradu može da kupi svega 33 kvadrata.

"Jednostavna računica pokazuje da radnik u Beogradu sa prosečnom platom ne može da reši stambeno pitanje. On za svoju platu može da kupi mali stan od 33 kvadrata koji, kad dobije porodicu, mora da proširuje. Pošto je zarobljen u kredit, to nema šanse da uradi" , kaže za list Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva“.

Ako bi radnik svakog meseca uplaćivao 200 evra u banku na štednju, iznos od 37.500 evra, koliko može da dobije kredita sa svojom platom, mogao bi da sakupi za 12 godina.

“Sa godišnjom kamatom od pet odsto, u banci bi za godinu dana imao 2.400 evra glavnice i 120 evra kamate i tako svake godine, s tim što se kamata uvećava. Tako bi za približno 12 godina ovakve štednje sakupio 37.500 evra. Na ovaj način nema ni dodatnih troškova prilikom podizanja kredita od oko 3.000 evra, koji kada bi se u startu položili u banku, dodatno bi skratili rok od 12 godina“, objašnjava za “Kurir“ Dejan Gavrilović.

Mondo.rs