Teslio

"Fakultete treba deliti na upotrebljive i neupotrebljive (dobre i loše), a ne na privatne i državne."

 

Obično se veruje da su državni fakulteti riznice znanja, sa najboljim profesorskima, najsavremenijim programima, udžbenicima i učilima, ... Naravno, kriterijum ocenjivanja je najbollji na državnim fakultetima i sa njih izlazi najbolji "kadar" sa diplomama koje se u svetu plaćaju "suvim zlatom".

S druge strane, veruje se da privatni univerziteti štancuju diplome koje se nigde ne priznaju, ispiti se polažu sa prolaznošću preko 100%, nastavni kadar je inferioran u odnosu na državne a studenti koji završe bilo koji od privatnih univerziteta znaju manje nego kad su završili srednju školu. Eventualno se kaže da imaju solidne programe ali niko ne uči po njima.

Dakle državni fakulteti su mnogo bolji od privatnih i ti iz dva razloga: zato što su državni sami po sebi mnogo dobri a privatni mnogo loši.

Da li je to baš tako?

Sećam se kada se pojavila prva privatna škola za vožnju, bilo nam je neverovatno da je moguće izvršiti obuku u automobilima koji imaju klimu i servo volan,. Jednostavno generacijski smo naučili na fiće, stojadinke i jugiće, kao i instruktore koji se deru i ne gase pljugu. Onda su se pojavili privatni zubari pa su i oni bili osporavani. Kao nema popravke zuba osim u domu zdravlja i na stomatološkom fakultetu. Usledile su i prve klinike i tu je bilo neverice. Pitam se nisu li privatne škole, klinike i univerziteti na udaru predrasuda koje favorizuju državne institucije u odnosu na privatne.

U principu glavna zamerka privatnih fakulteta je diploma bez pokrića u znanju. A kada se istražuje zločin obično je najmudrije poći od motiva. Postavlja se pitanje svrhe diplome? Zašto bi neko želeo diplomu na mufte, bez znanja? Ako se posmatra kao "lakše ću se zaposliti sa diplomom" verovatno se reflektuje na državnu službu, na neko javno preduzeće ili odlazak u inostranstvo. Kako se meni čini sudbina javnih preduzeća u Srbiji je da polako odumiru prelazeći iz moda "Alejbegova slama" i totalne nezainteresovanosti za poslovanje preduzeća u "profit orjented" gde će se ceniti ljudi koji svojim znanjem više doprinesu zaradi.,tako da diploma sama po sebi neće biti dovoljna. Biće potrebno i znanje. A i sito u državnoj službi će sa približavanjem Srbije Evropi početi da se zgušnjava i da se traže stručnjaci.

Ako neko jarko želi da završi fakultet samo da okači diplomu na zid u svojoj frizerskoj radnji ili kancelariji trange-frange firme, ne verujem da neće uspeti na nađe (kupi) vezu na bilo kom od fakulteta, bilo društvenih bilo privatnih. Naravno čast izuzecima, više na nivou pojedinaca nego institucije.

Postavlja se i pitanje koliko menadžement nekog privatnog fakulteta ima interesa od reputacije "lako i brzo do diplome"? Na nivou institucije sigurno nema ili sve ima manje. Rekoh vremena se menjaju. A Koliko prostora imaju profesori da mute? Mislim da nemaju. Čisto sumnjam da će na nekom privatnom univerzitetu vlasnik blagonaklono da gleda na korupciiju u sopstvenim redovima. Svaki prodati ispit je korak nazad u mukotrpnom građenju imidža. A i ovih par afera od kojih je najmarkatnija "afera indeks" su se dešavale na državnim fakultetima.

Ako kažem da u mom Nišu postoji državni fakultet na kome se daju isključivo ili desetke ili "kolega vidimo se u sledećem roku", na kome su varijante roditelji-deca kao dobar dan, siguran sam da će 90% ljudi da pomisli na isti fakultet na koji i ja. Generalno, postoji na mnogim društvenim fakultetima tiha zavera po širini i po dubini da se "naša deca" propuštaju na ispitima i da im se čuvaju naša radna mesta kad mi naumimo da idemo u penziju. Dešava se da po 14 srodnika radi na istom fakultetu pa tu o pozitivnoj selekciji nastavnog kadra teško možemo govoriti.

Ako je pre dvadesetak godina, kada su se pojavili privatni fakulteti, bilo nekih diskusija na temu stručnosti i kvalifikacija profesorskog kadra na ovim institucijama mislim da su sada bespredmetne. Tržište reguliše sve. Niko ne voli da radi za manju platu. Bolji stručnjak ima više opcija i bolje ponude. Znam par primera gde su jako zajebani profesori sa velikim međunarodnim ugledom sa mog, Elektronskog, fakulteta prešli na privatne univerzitete. Ne verujem da su tom prilikom snizili kvalitet predavanja i kriterijum ocenjivanja. I to ne samo iz pukog ličnog dostojanstva nego i zbog lojalnosti i poboljšanja ugleda ustanove u koju su prešli da rade. Verujem da svi ti referentni profesori koji pređu sa državnih na privatne fakultete ponesu i svoj način razmišljanja i trude se da ga ugrade što dublje i temeljnije u ustanovu u kojoj rade. Nije me mrzelo, pregledao sam sajtove par privatnih univerziteta i nastavno osoblje je skoro pa "all stars".

Kad smo već pričamo o tržištu i motivima, postavlja se logično pitanje ko ima koristi a ko štete što sada, osim državnih postoje i privatni univerziteti? Šta se promenilo pojavom privatnih univerziteta? Glavna promena je što državni univerziteti imaju konkuranciju. Zašto bi deca hrlila da upišu neki državni fakultet za koji se uči iz knjiga štampanih dok je Tito bio živ, po nekim nastavno naučnim programima koje kao da je frankeštajn kasapio i ponovo šio? Sve to u laboratorijama koje izgledaju kao davno napuštene pri tom stičući neko zvanje koje je nekompatibilno sa današnjim potrebama tržišta rada. Ovo blago karikiram ali tu je poanta.

Budućim studentima svakako ide u prilog da postoji konkurencija i da se univerziteti kvalitetom nastave, znanjem, mogućnošću za zapošljavanjem i uslovima takmiče za svakog studenta. Državnim fakultetima naravno da ne ide u prilog da postoji konkurencija i naravno da im je mnogo lepše kada imaju monopol. I naravno da će naći hiljadu i jedan način da diskredituju kolege "iz privatnog sektora". Možda tu treba tražiti inicijalno "instaliranje" predrasuda o privatnim fakultetima. Bolje bi bilo da državni fakulteti  pokažu zasto tvrde da su oni dobri, a ne zasto su privatni loši. I obrnuto.

Generalno smatram da ni državni fakulteti nisu onoliko dobri kako ih mi pamtimo niti su pak privatni ostali na nivou kako ih se mi sećamo, kada su se pojavili. Sasvim sigurno menadžmenti i profesori privatnih fakulteta nemaju interes da firme za koje rade budu predmet sprdnje. Verujem da se kod većine privatnih univerziteta vidi jasna uzlazna linija iz godine u godinu. To je jedini realan način da se opstane na tržištu. Dodao bih i da na privatnim fakultetima, koji su dinamičniji i fleksibilniji, program je uvek i isključivo orjentisan ka budućem zvanju. Nema "nasleđa iz prošlosti" i da, recimo, studenti hemije imaju matematiku, sociologiju... samo zato što imaju takav profesorski kadar.

Verovanje da se državne diplome više priznaju u svetu od diploma sa privatnih, koliko sam ja uspeo da saznam je u većoj meri netačno. Bez ozbiljnije analize ne mogu ništa da tvrdim ali mogu da navedem primer iz mog okruženja i primer koji sam našao na nekom forumu.

"Tvrdnja pojedinaca da Zapad ne priznaje diplome privatnih Univerziteta ne pije vodu. Meni je priznao. A znate zašto? Zato što Zapad ima pametnija posla od toga da ulazi u DNK fakulteta, topografiju grada, visine školarina i sistem dobijanja ocena. Taj isti Zapad, bar ovaj gde sam ja, više zanima šta cu ja kao ta i ta sa tom i tom diplomom uciniti za nemacku ekonomiju, industriju, skolstvo itd.... Dakle, njima je važnije šta ja praktično znam da radim od nečijeg potpisa i ziga na diplomi.

Ako osoba X sa kvalifikacijama koje se traže ne ispuni svoje radne zadatke u probnom periodu od 6 meseci, ne produžava joj se Ugovor nego traži novo radno mesto koje ce teze naci obzirom na preporuke tog istog nezadovoljnog poslodavca." 

 

Takođe kum Riki mi pričao da su dve njegove drugarice otišle u Španiju trbuhom za kruhom. Jedna završila ekonomju na državnom a jedna na, ajde rećiću, na Megatrendu. Iiii?! Ovu sa državnog pošalju na doškolovanje i polaganje diferencijalnih ispita a megatrenderku zaposle na keca. Proverio sam. Tako je bilo. Normalno postoje i obrnuti primeri da mnoge gradske uprave ne priznaju diplome privatnih fakulteta već samo onih kojima je osnivač država Srbija, ili barem Jugoslavija. I šta sad? Kome se carstvu prikloniti?

Kako je u svetu? Privatne studije su svuda na svetu prestiž. Privatni univerziteti mogu da pruže više predavačima, mogu da obezbede bolje uslove za rad, savremene tehnologije a samim tim odlične uslove da školuju bolji kadar. Za ozbiljno obrazovanje se obično ide na privatne škole dok državne garantuju minimum znanja po subvencionisanim uslovim. Barem ja to tako doživljavam. Nije novost ako kažem da je kod nas društveni sektor u fazi raspadanja i za uspeh se smatra ako se nešto zaštiti od urušavanja. O unapređivanju se malo razmišlja i još manje ima dešavanja. Čast predanim izuzecima. Pitanje je samo trenutka kada će se i kod nas uspostaviti odnos između privatnog i javnog obrazovanja kao što je u svetu.

Što se mene tiče ja se ne brinem... barem ne još neko vreme. Deca su mi mala i još nije vreme da ozbiljnije razmatram, kao roditelj, koji je univerzitet bolji. Ono u šta sam uveren je da je Srbija prelomila i ušla u fazu gde je kvalitet privatnih fakulteta nije apriori slabiji od državnih, a da će se uskoro iskristalisati ni koji su privatni fakulteti bolji od državnih. I to će se u narednih par godina desiti. Znaće se koji su privatni fakulteti prestižni i koji državni su uspeli da se izbore sa "erozijom društvenog sektora". Ja napisah na tviteru a to je, recimo, i ministar Dulić retvitovao (nije da se ne hvalim):

"Lično mislim da fakultete treba deliti na upotrebljive i neupotrebljive (dobre i loše) a ne na privatne i državne."

Ovaj tekst je nastao nakon ozbiljne diskusije na tviteru sa preko 100 učesnika i 400 tvitova, iščitavanja velikog broja novinskih članaka i foruma kao i u razgovorima sa predavačima kako na privatnim tako i na državnim fakultetima. Takođe sam dosta vremena proveo izučavajući programe studiranja na mnogim privatnim i državnim fakultetima. Ništa ne tvrdim, samo iznosim neke tezice i otvaram diskusiju.

Ako žališ da se provučeš kroz studije verovatno ćeš naći način, takva smo zemlja. A ako želiš da se edukuješ veće su mogućnosti na fakultetu čiji je program savremeniji i više odgovara tvojim ambicijama i potrebama tržišta rada. Generalno važi fakultet može da ima bolji ili lošiji program, bolje ili lošije profesore, ali znoj je samo tvoj i ničiji.

Beleška na margini:

Dok sam završavao tekst nabasao sam na netu na informaciju da je Megatrend preuzeo brigu zapošljava svoje svršene studente  sa visokim prosekom u dobrostojećim firmama. Ako je  to tako, bravo. 


Autor: Strongman