Teslio

Gost bloger: Mahlat.

Politika je kurva i nema čiste političke borbe. To može u boksu, to je plemenita veština, politika nije, nažalost.

Kao žestok kritičar Demokratske stranke i očajna zbog situacije u zemlji, apsolutno svesna da sve što je loše nije postalo loše preko noći pa da preko noći ne može ni biti popravljeno jer taj čarobni štapić ne postoji, već da je put ka boljitku proces, bolan i težak, svesna da Srbija ne egzistira kao “mala zemlja među svetovima” već kao deo mašine koja melje, ovako s tranzicionom pameti što podrazumeva da je nemam, želim da vas podsetim na par stvari, jer pamtim kao slon.

Neposredno pred ubistvo Zorana Đinđića, Tomislav Nikolić, radikal u to vreme, član stranke koja je predvođena Šešeljem unela haos u parlament, poručio mu je da se čuva, onim morbidnim rečima da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom.

Danas sam, slušajući radio Fokus (često me na Tviteru pitate kako mogu, mogu jer želim da čujem i tu stranu), slušala kako Ružicu Đinđić koja se nalazi na poslaničkoj listi DS-a nazivaju udovicom i bila sam zgrožena. Ona nije čovek, nije žena, nije osoba, nije kandidat za poslanika već udovica, kako reče voditelj, ne kapira šta će udovica Đinđića na toj listi, šta će raditi, a iznad svega šta je ona uradila za ovu zemlju.

Gospodin Nikolić, večiti kandidat za mesto predsednika, sveti prepodobni, od prilike do prilike, onaj koji uvek zna ko više ne treba da se bavi politikom i koji stalno obećava da će sam izaći iz nje ’’ako izgubi’’ pa nikako da ode, postavio je pre četiri godine jedno vrlo “pametno” pitanje – Šta je Djindjić doneo dobro Srbiji?

Evo da mu odgovorim – ono što je mogao da donese nije stigao. Znači ništa. I nažalost, svojom smrću otvorio je vrata mnogima kojima bi bila zatvorena da je osto živ.

Tomislav Nikolić je u poslednjoj predsedničkoj kampanji saosećao sa ženama govoreći da je u Srbiji najteže biti majka i da on dobro zna kako je to biti majka, fascinantno, pošto to ne zna nijedna žena dok majka ne postane.

Isti taj čovek je na pitanje novinara šta misli o homoseksualnim osobama, onaku u prolazu, rekao da ne misli ništa, da su to bolesni ljudi. Iz ovoga možete zaključiti da on o bolesnima ne misli, bolest je ipak bolest i može biti zarazna.

Da vas ne podsećam više, mogao je da skine bedž, kad god ga ugledam ja taj bedž još uvek vidim na njegovom reveru. Sa slikom čoveka koji je vitlao pištoljem u skupštini.

Danas, ako ste propustili, osvanula je vest na Telegrafu o skandaloznoj slici na kojoj Tomislav Nikolić, prerušen u svetog Georgija, olovkom, kao kopljem, probada aždahu – Borisa Tadića!

Slika osvanula, kako piše na Telegrafu, na Fejsbuk strani Srpske napredne stranke, naknadno uklonjena, a obrazloženje je da je to postavio neko od fanova (kao da stranka može da ima fanove) i da oni ne mogu danonoćno da kontrolišu te svoje fanove. Izvin’te, ali u predizbornoj kampanji, vi, gospodo, morate da imate one koji će danonoćno dežurati na Internetu jer je to nešto što diše dan-noć, koji će kontrolisati te vaše fanove. Ali zar nije slatko čitati komentare fanova – probodi gaaaa, probodi gaaaa?!

 

A i sve to nije tako strašno, zapravo je simbolično, da olovkom na dan izbora “ubiju” Demokratsku stranku i Borisa Tadića, za vjek i vjekova ili dok se ne povampiri Georgijeva aždaha, što neće da bude.

Pa bih ja pitala, bez obzira što nema čiste i poštene političke borbe, šta je sledeće? Hoće li naprednjaci na terazijama da nam dele vudu lutkice sa likom Borisa Tadića da je bockamo špenadlama sve dok pravom Borisu ne poteče krv? Ili će kolektivno kod neke vračare da nam salivaju stravu? Ili će nam reći, ugledajući se na svoje bivše stranačke kolege – Ko ne izašao šestog maja na izbore, ne rodila mu ‘šenica bjelica, ni traktori, ni strana ulaganja, ni Evropa…

Zgrožena sam.

Predizborna kampanja je tek počela.

Kompletan birački narod zemlje Srbije biće izložen ko zna čemu. Dok ne pobrljavi.

Samo se malo osvrnite i pogledajte koliko puta su pojedini presvukli kožu. Isto kao zmije. I ostali su otrovni, samo što se od njihovog otrova mnogo duže umire i u mnogo većim mukama nego da vas je pecnula prava zmija.

Ovom narodu je tako malo potrebno da sklizne u ono u šta više ne sme nikada da sklizne – da zaboravi da misli.

Do danas sam imala razumevanja za Srpsku naprednu stranku, zbog broja tih “fanova” odnosno velikog glasačkog tela kako kažu oni koji se bave statistikama, prosto to morate da poštujete. Od danas ga nemam jer kreativnost “fanova” kreira stranka. Nema tu mnogo tajni.

Čak i na slici, dosta je Srbiji, i svima nama sa njom, tih probadanja.

Budite pošteni, jer samo tako možete da nas ubedite da ćete biti pošteni i prema nama.

Setite se onog čoveka koji je nasred ulice udario Velju Ilića u “klemovanu venu”. Došlo mu. Video u njemu razlog neke svoje muke. Kad podstičete ljude razmislite da li su sposobni da shvate simboliku, inače, očas posla može da se desi ono što u ovoj zemlji ne sme da se desi više nikada. I nikome.

Nota bene: Ovo nije post kojim iskazujem ljubav prema Demokratskoj stranci, isto ovo bih napisala da je ovo osvanulo na Fejsbuk stranici DS-a, ne znam ni da li je ima, i možda još gore jer mislim da bi to tek bilo skandalozno.

Inače, olovka nikada nije bila oružje pobede, bar ne u Srbiji, da jeste, ko zna gde bismo bili.

I mislim da ovoj zemlji mnogo veću štetu mogu da nanesu oni koji ne znaju čemu služi.