Teslio

Od 3,4 miliona radnika i penzionera tek njih 719.679 ne moraju da razmišljaju da li će imati novca za prehranu jer ”za dlaku” žive bolje od ostatka Srbije. Ipak, tek svaki osmi među njima može se nazvati ”srećnikom” jer živi po standardima srednje klase kakvi su važili osamdesetih godina.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Republičkog fonda PIO u našoj zemlji 585.923 radnika i 133.756 penzionera svakog meseca u novčanik ubaci više od prosečne republičke plate.

Ipak, ”ozbiljnije” iznose zarađuje daleko manji broj njih pa sa više od hiljadu evra mesečno raspolaže tek 87.008 građana.

"Za život bez stresa potrebno je da plata bude između 110.000 i 150.000 dinara jer tek sa toliko novca možete da poplaćate sve troškove i da vam ostane koji dinar za letovanje, benzin, garderobu", kaže Zoran Popov, ekonomski analitičar.

U okviru tog proseka se kreću i zarade mnogih univerzitetskih profesora, direktora, bankara... 

I Dušan Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da bi danas pristojna plata trebalo da bude bar 110.000 dinara jer je potrošačka korpa za tročlanu porodicu već premašila 60.000 dinara.

Prosečna tročlana porodica u Srbiji, računaju u Republičkom zavodu za statistiku, na hranu troši 22.072 dinara svakog meseca, dok na garderobu daju 2.349 dinara, za komunalije 7.616, prevoz 4.147 dinara... Ove stavke prosečnu porodicu koštaju 51.191 dinar.

Vuković kaže da je radnička srednja klasa usled tranzicije pretrpela najveće udare i da je danas gotovo pred uništenjem. Ipak, Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu tvrdi da novac nije nužno presudan da taj sloj preživi:

"Srednja klasa nije srednji platni razred. To su ljudi koji drže određene pozicije u društvu i obnavljaju sistem koji je dominantan u društvu. Oni obavljaju funkciju i onda kada im se, kao u današnje vreme, pogorša materijalni položaj. To znači da srednja klasa ne umire, već naprotiv, pokazuje da i u kriznim vremenima uspeva da se održi i snađe".

Ipak, anketa pokazuje da prosečna porodica najviše novca daje za hranu, potom komunalije, dok u obrazovanje ulaže 0,8 odsto, a na kulturu 4,8 odsto ukupnih prihoda.

Economy.rs