Iz ugla plavog oka
Lakiram nokte u baby plavu i chatujem sms-om sa prijateljem.
Na pitanje da li se plasim sama da izlazim posto sam vec sedam meseci u ozbiljnj vezi sa jednim andjelom. Nekako,bez razmisljanja sam odgovorila: Nije to vise moj fazon. On mi je samo poslao pitanje kakav je to fazon.
SAMACKI!
MOZDA ZVUCI PATETICNO I DEPRESIVNO,ALI TAKO JE.
Dok sam bila slobodna bila u vezi ili ne,bila sam sama. Svako je za sebe ulagao tj davao u toj nekoj vezici ili nekog odnosa,svo vreme sam bila sama. Sada imam osobu koja me jedina razume i vidi onako kakva ja jesam u stvari. Sa mojih 24god,izgubila sam nevinost. Zanimljivo zar ne?
Verujte,sedam godina cekanja na nekog ko je vredan toga nije bilo lako,ali vredelo je.
Sada kada se okrenem iza sebe i vidim sve te likove,tipove,mamine i tatine sinove i smekere,drago mi je sto nisam bila njihova. Ma u kakvom smislu.
JA SAM NJIH IMALA KAO TROFEJE!
Nije me sramota setati sama sa prijateljem jer verujem u musko-zenska prijateljstva,jednastvno,ne zelim da se provodim bez mog andjela! Nedostaje mi i kad je blizu mene,nikad mi ga nije dosta!
Poenta je bila da vise nisam sama,ne odlucujem sama o sebi,tu je ON,ma koliko nekima smetalo to.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
