Teslio

Bilo je jako jednostavno - seo sam u autobus i dok si rekao "Srbija među šljivama se nikada saginjati neće, a ni kriza nam ne može ništa - platićemo mi Miladinovu tuču" obreo sam se na obroncima meni do tada nepoznate planine. Kratko pešačenje seoskim putem i eto me pred brvnarom kakvu sam oduvek želeo. Na blagoj padini, sa velikom verandom na kojoj se nalazi samo stolica na ljuljanje i stočić za kafu, unutrašnjojst skromno nameštena - krevet i trpezarijski sto, šporet smederevac, a kratak pogled okolo je bio dovoljan da shvatim da nigde nema žica koje ukazuju na prisustvo eleTrike, telefona, Interneta... Iako je mobilni telefon pokazivao da ima pun signal, izabrao sam opciju da ga ugasim, iz ranca sam izvadio knjige, u petrolejku sam sipao gas, legao sam i počeo da čitam.

Čitao sam sve ono što sam preskočio zbog suludog ritma kojim se živi u gradu. Tu i tamo sam iz šteka vadio neku klopu, posećivao sam poljski WC, spavao, čitao, i tako u krug. Dan za danom, iz noći u noć.. I nije mi nedostajalo ama baš ništa, nisam čeznuo ni za jednom tekovinom civilizacije. Tek povremeni izlasci u šetnju, odlazak do obližnjeg sela u nabavku (cigarete i hleb, velike nabavke se ostavljaju za šoping molove), i onda opet u toplinu kolibe, pod pokrivač, sa knjigom u ruci. Nisam ni želeo da brojim dane koje sam proveo u potpunom opuštanju, vreme je prestalo da ima svoj značaj i počelo je da teče drastično sporije. Nestale su i nervoze, i glavobolje, i stresne situacije, um i telo su počeli da funkcionišu u savršenom skladu sa prirodom. I to je bilo TO!

A onda je slučaj hteo da se trgnem... Zombie-walk do šporeta da stavim vodu za kafu, ubrzani ritual jutarnje higijene, zakuvavanje kafe, pozicioniranje ispred monitora, pomeranje miša da bi se sistem prenuo i izašao iz stanja hibernacije, i iz bezbroj zvučnika oko mene se začulo "I've got you babe...". Monitor je konačno zasijao punim sjajem i na njemu sam po ko zna koji put ugledao mrmota koji se zlobno cerio držeći visoko podignut transparent "Sjebaću ti još jedan dan, budalo!".

Nemoćno sam slegao ramenima, srknuo prvi gutljaj kafe, zapalio prvu cigaretu, slavodobitno sam dohvatio foliju, zgužvao je i bacio u korpu:

"A u šta ćeš ti da zaviješ čokoladu odvratni dlakavi stvore?!".

Pirova, ali pobeda!

... I've got you babe ...