Teslio

Dok se u mojoj pozadini iz malih zvučnika čuje pesma (koja se nešto večeras češće ponavlja) Loulou Djine - Mardjandja i uz čašu (Ždrepčeve Krvi, kamo sreće), nekog australijskog crnjaka ;o) dobih neku inspiraciju i odlučih da ostavim neki svoj trag kao ‘blogger’ ;o)

Rekoh da iskoristim sansu dok je tu ;o)

Meni je najbolje imati neku spravicu u dzepu sto me moze snimati, tako kada nesto sine u glavu, da odma zabelezim to svojim glasnim zicama. Jer, cim se uhvatim olovke il’ tastature, pola ode u zaborav. Nije mi sudjeno da budem pisac ;o)

Pisacu vam malo, o Australiji, tacnije Novom Juznom Velsu, tj. Sidneju, preciznije Hunter Valley (Lovacka Dolina), mestu.

Al’ ajd’ da se oprobam ;o)

Probacu da vam docaram recima i fotografijama to mesto.

Vecina ljudi asocira Australiju sa ‘Opera House’ i ‘Harbour Bridge’… a toliko lepsih i boljih mesta ima u okolini…

Da vam pisem istoriju, klimu, broj stanovnika i dr. stvari, ne zelim da vas zamaram s time. Najbolje upitajte gugla i sve ce vam se pokazati ;o)

Od Sidneja do Hunter Valley ima nekih 2h do 2 ipo sata voznje. Sve zavisi kojim putem zelite da idete, u koliko ste sati krenuli i kako vozite. Ima jedan autoput koji ce da vas vodi prema Cessnock (tu se odma u blizini nalaze vinarije), i dosta ranije mozete se odvojiti na turisticki put, koji je malo duzi al’ lepsi. Znaci voznja kroz sumu i prelaz preko reke skelom. Ili mozete nastaviti pravo autoputem i onda izaci na izlaz koji vodi prema Cessnock-u. Ustvari nesto se razmisljam, izgleda da ima tri puta, samo sam jednom isao preko reke...eto meni razloga cim malo otopli da opet zapalimo tamo ;o)

Prvi put u HV sam bio davne 2004-e godine. Zena me lepo iznenadila, posto je iznajmila kucicu za vikend gde su sluzili dorucak i uvece bi nas na stolu docekao bokalcic porta i cokolade.

Porto nam je dobro dosao, posto je bilo zimsko doba, taman da se zagrejemo i da osetimo kako nam usi gore od toplote tj. od porto.

To prvo iskustvo sa Hunter Valley-om se toliko zarezalo u secanju, da evo kada sada pisem o tom vikend, osecam se kao da sam juce bio tamo. Od tog vikenda pa do danas, bili smo preko dvadeset puta u HV. Tu se osecam kao da mi je druga kuca, ta (na zalost kratka) voznja od 2 do 2 ipo sata me lepo opusti (obozavam duge voznje), ona priroda, iako nije svuda pravo zelena, opet je lepa.

Ljudi su veoma prijatni, a kako i ne bi, kada moraju da prodaju vino i od toga zive. Tako da smo zena i ja taj vikend, valjda zbog balkanske krvi, kulture, dobijali u svakoj vinariji u koju smo krocili neki osecaj krivice ako ne kupimo barem jednu flasu vina. A da smo posetili vinarija, bogami jesmo, osetilo se po dzepu, al’ nema veze, tada smo naucili lekciju i usavrsili smo sistem tj. taktiku za ubuduce pohode po HV-u, da nemamo taj osecaj krivice kada ne zelimo da kupimo vino.

Ja moje turiste, ne samo njih, nego i ove domace ovde sto zive po Sidneju odvedem do HV-a. Jedva cekam da neko kaze da nije bio i ooooodma se organizujemo. Jednom nas je bilo tri auta, sto bi jedan covek setajuci se izmedju redova loze rekao ‘pa ovde i govno mirise’, covek se pravo odusevio, a mi pucamo od smeha njegovom cudjenju.

Hunter Valley nije za svakoga. Tu moras biti spreman (ako ides sa nama), da udjes i izadjes iz auta barem 40 puta. Posto tu pripada jedan lepi mali region koji ide u krug, tj. put je tako napravljen, da ako se drzis tog puta, onda nemas brige, vozis, obilazis vinarije, uzivas u testiranju vina i lepoj prirodi.

Ja volim da sam uvek spreman za svake situacije, tako da uvek ponesem dobru dasku, noz, i mezu, jednom recju domacu kuhinju ;o) Pa se popnemo na jedno brdo (koje nikada ne mogu iz prve naci) gde se vidi ceo Hunter, a tu odma malo nize ima prodavnica lavande, u koju na zalost nikada nismo uspeli da udjemo. Il’ dodjemo prerano kada jos nije otvoreno il’ dodjemo kasno kada su vec zavrsili svoje radno vreme. Pa rasirimo cebe, sednemo, i ozezi po mezi, a preko zice te krava gleda ;o)

Posle pete, seste vinarije, onda ti je lepo, smejuljis se i na kraju posle toga ti sve jedno vino tako reci isti ukus ima. Jedino ako ne naletis na neku brlju od vina. Ako se ogladni uvek se moze naci neki restorancic sa lepom hranom i takodje lepim pogledom.

Ima tu i Hunter Valley botanicka basta, gde bi vam trebao sigurno najmanje pola dana da se lepo I opusteno sve obidje, bez ikakve zurbe. A kilometar od baste imaju male kucice koje su ustvari radnje.

Znaci tu mozete uci u prodavnicu cokolada, prodavnicu raznih sirupa za sokove, mala knjizara sa suvenirima, vinarija, prodavnica puna pribora za kuhinju, sirnica, galerija slika, jednom recju nema sta nema.

Nego da napomenem da je najlepse otici u Hunter Valley botanicku bastu ko ima malu decu za novu godinu, i to uvece. Divota jedna kako oni naprave osvetljenje i ukrase jedan deo baste gde je namenjen za decurliju. Ne morate bas za novu godinu, to bude tako nekih dve-tri nedelje, al za NG je najlepse zbog muzike, mali koncert za decu, jela, pica i vatrometa.

Osim vina, snapsa, piva, cokoladi, sira, sladoleda, mozete jasiti konje, otici do malog otvorenog zoo vrta, otici na masazu, kupati se u vinu, cokoladi, igrati golf, leteti iznad Hunter Valley balonom, posetiti neku galeriju, koncert, muzej, leteti avionom, helikopterom, skociti iz aviona (normalno sa padobranom) ;o)…za svakoga po nesto.

Od svega gore nabrojanog mi najvise volimo da poranimo ranom zorom, testiramo vina, lepo rucamo u nekom restorancicu, jos se malo provozamo i palimo nazad kuci, lepo zadovoljni, veseli, neko sa ucaklenim ocima i odmorni.

Nadam ste da ste uzivali ovo ‘neko’ putovanje kroz Lovacku Dolinu ;o)

Ako ikada zadjete u Sidnej, slobodno mi se javite da vas odvedem u Lovacku Dolinu, ja placam rucak.

Pozdrav