Teslio

Zašto stalno pričate kako ste živeli super do 1990-e?

Te davne 1-9-8-9-e bio sam priznati mlađi projektant u priznatoj projektantskoj kući - sa priznatom platom od 1200 maraka. Živeli smo u Zemunu u 30 m2, XII sprat (fijoka, jebo te). Žena nije radila, ćerka bila mala, a sin nije ni planirao da se rodi.

Sad – tacno je da se je u 2 zlatne godine predratnog haosa (kada je Ante Markovic trosio drzavne rezerve da bi odlozio sranje za iza SSSR-a – to nam je valjda bio termin)… daklem u te 2 godine mogao se kupiti video-plejer na lizing, prakticno besplatno. Mogla je da se kupi i Mazda, pod uslovom da te ne ispali neki Borovica-trejd. I to je kraj.

Kad se setim kako smo se oblacili, hranili, kako nista od namestaja, ili nedajtiBoze  - slika, tepiha - nismo uspevali da kupimo, kako smo jeli is posudja dobijenog na svadbi, u njemu kuvali, peglali… Ustedjevine nikad vise od 1/4 plate. Priznajem - isli smo na more – moji su imali vikendicu, pa bismo garnirali… A pare niotkud, placali smo cekovima, koji su posle stizali do novembra meseca.

Plata je bila ista iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Kada bi cela firma zalegla da zavrsi nesto za Rusiju, desio bi se maler da direktorov vozac (inace zlatno dete, sin jednog drugog direktora) prevrne Audija, sa sve par cupi koje se posle u zapisniku ne bi pojavile, ode 50.000 marona – a osiguranje kad plati, plati! Sledeci mesec, opet bismo nagazili Rusiju, samo bismo se nogama u guzicu udarali – upadne Finansijska, nadje da pre 2 godine nismo uplatili sve u penzijsko – dzaba, plate jos dole umesto gore!

Trebalo je videti te face na TV. Dobro - od voditelja, to su manje vise ovi sa Nove RTS; Gordana Susa je bila izvestac iz Savezne skupstine – ona je nekako uspevala da ponovi svaku onu kretensku frazu kojima je vlast mahala iz godine u godinu. Kad malo razmislim – pa to i jeste bio kriterijum opstajanja na televiziji: da bez gadjenja ponovis svaku chudovishnu glupost koju si malopre cuo sa govornice – ima tako ljudi koji se ne gade – svaka im cast!

A kriterijum dolaska na TV (u savezne organe, spoljnu trgovinu, turizam, na Univerzitet, u Pozoriste...) bio je prostiji: da si dete generala, moze i pukovnika, zasluznog borca, zasluznog radnika (ovde se nikako ne misli na obicne, glupe, radnike, taman posla!), zasluznog umetnika koji crta petokrake i slika se sa Titom, zasluznog profesora i naucnika (ko je izmislio avion - drug Tito, naravno!).

Cinjenica je da su sva ta deca generala i narodnih heroja, sheset-osmashi pride, danas u sluzbi najnovije vlasti. Sa prethodnom su imali nesporazuma oko nacionalizma - oni su pre za tudje narode (osim ne-Srba, koji jesu za svoj).

Elem – upalis TV, tamo Draza Markovic, kaze npr: moramo da u privredu uvedemo matematicke modele – ne znas sta je rekao, ne zna ni on, al mu se dopada i ponavlja do 200 pa nazad. Pa on nastavi ono jagnje za kojim su ga ufatili, a ti svoju "Politiku"… Neki starci na nekoj konferenciji zalazu se za dalje jacanje samoupravnih, nesvrstanih, bratstveno-jedinstvenih odnosa. Treci prilog o zasluznom revolucionaru koji sadi drvo secanja (sta bi seljak, nego da seje) i evocira uspomene na slavne dane nase epopeje, kada smo bezali uz planinCHInu, civile ostavljali ustashama i balijama, a decu terali na mitraljeska gnezda.

Gledas – sve slavno, sve sjajno, samo stvarnost tapka u mestu.

Televiziju, novine, Partiju, visoke polozaje – okupirali najgori: ljigavci, secikese, bratoubice, slihtare i zenski Petkovi. Gledaju te u oci i kao zombiji ponavljaju frazu za taj mesec; ne smes ledja da im okrenes – svasta moze da te strefi. A oni u svom zanosu, melju li melju – znam da ne veruju u to sto lazu, ali podozrevam da veruju kako ja verujem ?!… A na kraju krajeva ako i ne verujem – koga briga?!

Beograd je bio palanka, kojoj se pricinjavalo da je Veliki Svet, gubio se u svojoj ispraznosti i nedostatku smisla; moglo se lepo izlaziti, splavova na milione, dzez na njima, moglo se do mora i do inostranstva, onako napola sirotinjski, uz rizik da ti oduzmu chekovnu karticu, moglo se i obuci dosta solidno…

Ali se nije moglo iscupati iz roditeljskog stana, studirati preko grane, uciniti nesto od svog zivota – a da to ne bude zaposlenje u Geneksu. Doci do novih kola, stekovati 30-50.000. Mogao si da trajes kao drzavni sluzbenik – eto to si mogao!

I ko sad moze da tvrdi da je ovo danasnje vreme - mracnije od zlatnih 80-tih? Ovo vreme u kojem deca radnika postaju cuveni bosovi, kada oni kojima nikada nije pruzena sansa –operisu preko 3 kontinenta; kad se deca generala voze 23-kom (ili peru mrtvace, negde u dalekom svetu), a deca bez porekla – oklopljenim dzipovima. Jer da je sve bilo kako treba – sada bi deca generala bili marshali, i ne bi otvarali usta na plejbek na jednoj propaloj televiziji, a deca radnika – bila bi kishne gliste.

Zar za time zalite?