Nasi obicaji

Kategorija: Glavna
Tagovi: Nema tagova
3 komentara

Kud su nestali ti nasi obicaji. Dali su nestali zauvek.Volio bi da nisu. Bilo je lepo.
Ako ih zapisemo , ko zna , mozda neko i obnovi po nesto.
Evo ja cu prvi..
/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
Bijo sam jos deckic al’ se secam svega .Cini mi se ko’ da je juce bilo , cini mi se da jos i miris dima mogu osetiti.
Subota uvece.
Poslovi su zavrseni a letnji dan na izmaku. Polako se smkava.
Prve zvezde saraju nebo a ljudi i zene , jedan po jedan izlaze na sokak i skupljaju se oko deda Simine kuce.
Doduse , ko sto je red u domacinskoj kuci na selu , svaka kuca saulice, pod pendzer ima malu klupicu. Ona stoji ukopana u zemlju izmedu reda bagrema il’ dudova il’ visanja..Ta to nije ni tako zdravo vazno koja su drva ,vazna je klupica. Na toj klupici se prvi vragolasti pogledi dobivadu , prve se “fote” tu igraju pa i prvi poljupci cesto bas tu padaju.
Da , da bas na tim klupicama pred kucom.
I deda Simina kuca je imala klupicu saulice i ceo red visanja. Marele,slatke ko tresnje.
Ko sto sam kazoo , subota je uvece i danas deda Sima pravi “ zahvalu “ .
Ljudi pristizedu i sveta je puno vise neg sto je mesta na klupici pa svaki sa sobom iznosi ponesto za sesti. Neki imaju male hoklice , neki samlice sa tri noge a neki ce prostreti gunj na travu pred deda Siminom kucom.
Stariji ljudi pune i pripaljuju svoje lule posle vecere i sedaju jedan pored drugog. Niko se ne zuri da krene razgovor , sto bi kazali starci , brz jezik-spora pamet. A i imaju kade , vece je lepo i noc je dugacka. Pa zasto ondak zuriti. Isprva ko stidljivo pocinju razgovor.
Prica se tu o svemu i svacemu.
Babe i starije zene nose sa sobom preslice i svoje strikeraje te sedaju malko dalje od ljudi ‘di koja nadje zgodno mesto a deca trce okolo i donose grancice , tulaj , sapurike i sta ko nadje i stavljaju na sred sokaka isped deda Simine kuce.. Spremaju ogrev za vatru.Stariji deckici , medju njima sam bijo i ja , donose vec deblje grane , pa se nadje tu i koje potanje stablo. Za tili cas napravi se velika kupa drva koja samo ceka da se potpali.

 
Tu je i Mita dobosar koji obavestava ljude o svim sreskim odlukama , tu je i Djoka bokter koji se sprema na dezurstvo.
Njegova je duznost da nocom ide kroz selo i svaka dva sata zvonom i svojim jakim glasom vice kolko je sati jerbo u ono vreme nije svaka kuca imala budilnik a ljudi su ujutro jos pre svanuca , pre prvi petlova , morali ustajati da bi sve poslove obavili. On Subotom  nije nosijo zvonce sa sobom jerbo je nedelja sveti dan za odmor i nije trebalo tako rano ustajati al’ ipak nocu kroz selo mora prolaziti i paziti da stogodj ne plane jerbo su letnje vrucine bile jake.


Tu je i brica , on uvek naj vise i naj bolje zna sta se u selo desava , pa kafedzija Rada , pa i ucitelj Steva . Ponekad navrati i prota Milutin al’ doduse redje.
A u dvoriste deda Simine kuce se spremaju buradi sa kominom i kazan za pecenje rakije.
Ove godine deda Sima ima bar tri dana da pece rakiju od kajsija jerbo mu je voce jako rodilo. Sve se grane do zemlje savijale , samo sto se ne slomidu.
Buradi sa kajsijarom- kominom je bilo mlogo . Rod je ove godine bijo jako dobar i ko sto je obicaj treba se bogu za to zahvaliti i ovaj dan obeleziti na jedan lep nacin.

 
Veceras pocinje.
Vec se bilo skoro smracilo kad je deda Sima izas’o na sokak sa sinovima . U ruci je nosio flasu proslogodisnje rakije.
Na redu je bijo muski poso pa su zena i cerka ostale na kapiji da gledaju deda Siminu “zahvalu:.
Ko i svake godine , deda Sima prilazi gomili drva a ljudi ustaju i polako dolaze do njega. Svaka prica je stala i u toplo letnje vece za trenutak je zavladala tisina . On otpusava flasu koja je bila zapececena godinu dana i samo se cuje "plop" , kad je zapusac ispo iz flase.

 
On glasno kaze :

Boze fala ti za ovogodisnji rod i za brigu o mojoj porodici. Molimo ti se boze da nas podaris takvim darom i dogodine pa da u miru i zdravlju sve ovo ponovimo.

Okrece se prema ljudima , podize flasu i kaze :

Zivi i zdravi bili prijatelji moji , da nam da bog dogodine opet. ............Zivili .

Potegne iz flase jedared onako muski , pa je preda sinovima a ovi opet posle dadu dalje te flasa iz ruke u ruku obidje sve ljude i opet se nadje kod deda Sime. ................Svaki mu je reko fala i nazdravijo za srecu.
Onda deda Sima ide u krug oko drva i prosipa na drva svu ostalu rakiju iz flaze , vadi kresivo iz dzepa , pali komad ‘artije i potpaljuje vatru koja zbog rakije bukme ko da su je vestice potpalile..
Mrak je vec skoro pao al’ po mesecini se sve vidi ko na dlanu. Kad bukne vatra , zaigraju senke okolo i osvetle se lica ljudi okupljeni’ oko vatre .


Utom dolazi i Rus-Vanja sa harmonikom i svi mu se raduju. Ta kako i nebi kad je Vanja pravi majstor za harmoniku. On ti je znao tako lepo svirati , da covek prosto ne poveruje. Ljudi su govorili da njegova harmonika moze plakati , a ne samo svirati , samo kad Vanja popije koju casicu rakije.
Od jednog ugarka iz vatre , sin deda Simin , pali vatru u kazanu sa rakijom koji je namesten za pecenje u velikom seoskom dvoristu a napolje se vec cuje smeh i kikotanje devojaka.Deca se jure oko vatre a harmonica pusta svoje prve zvuke.Razleze se pesma koju prihvataju i ljudi i zene a momci i devojke se vataju u kolo oko vatre pa se postepeno spoji krug oko vatre ko prsten. Mozdak je to neka slutnja za buducu ljubav koja ce se roditi bas ode oko ove vatre....ko bi to znao....mozdak se i desi. Da nije te seoske vtre mozdak ni ja danas nebi postojo.

 
Noc je duboko zamakla i prve kapi nove rakije pocinju da kapaju u kantu. Oni naj nestrpljiviji podmecu kasiku i probaju je.
A rakija , ko i svaka prva pa jos pomalo vruca rakija , jaka ko grom. Stresaju se ljudi i fale rakiju dok poneko prepricava seoske dogodovstine. Neko je doneo pun canak isecene slanine pa sad tu slaninu nabadaju na stap i peku uz vatru. U staru serpu su stavili oprani krompir s’ljuskom , pokrili ga s’poklopcom i gurnuli u kraj vatre.
Nova rakija kruzi iz ruke u ruiku i vec se vide posledice.
Svi su veseli i rumeni , tek pokoja devojka vrisne kad je koji becar ustine a babe predu vunu i’l strikaju i samo se smeskaju. Valda se i one secadu svojih stipkanja iz mladih dana.
Naj smeliji momci se utrkuju i preskacu vatru tek toliko da se pokazedu pred curama a baba milica zove decu da donesu iz podruma ladne lubenice.
Sve u svemu , prava milina , divota jedna.
Kako mi je ondak bilo lepo , tako mi bilo i puno godina kasnije kad sam vec i ja imo svoju decu i kad sam vec kao odrasto covek sedijo pored kazana i pijuckao svoju rakiju sa svoje zahvalne veceri bogu za unosan rod .
Samo sto sam ondak imo i svoji’ briga oko kuce i stoke a bogami , kad se malko nacvrcam , imo sam i briga sa Sosom.Al’ i to je na neki nacin bilo lepo i zanimljivo.


I danas kad se setim tih nasih veceri , tako mi se tu u grudi nesto stegne , nekako mi srce zaigra.Postane mi jasno koliko su nasi ljudi dobri i kako znadu biti dobri.Samo im treba mira i spokojstva.
Setim se tih nasih obicaja i divnog spokojnog zivota.
Ponekad molim boga da me cuje i da mi podari maker samo jos jednu noc , noc u kojoj cu biti srecan ko nekad , noc u kojoj ce svi biti veseli , ‘di ce svi biti prijatelji. Noc ‘di cu ponovo videti one nase stare i po dobroti poznate ljude.
Boze polkoni mi , meni i mom narodu , jos bar , jos jednu takvu noc.
O boze pokloni nam maker zracak sunca u ovoj tamnoj sudbini , necemo te izneveriti .
Zasijala mi suza u oku.Skotrlja se niz uvelo lice.
Vidi mene , matora seda brada se rasplako.
Placem , pa sta.
Ta nije me sramota da molim i placem , jer molim i placem za svoj narod.

  • jagodica
    Divan tekst.
    Svakako obicaje treba cuvati i negovati a za to su najpre zaduzeni roditelji.Znati u dalekom svetu ko si i svoje korene ,istoriju svoga naroda, geografiju svoje domovine pa i obicaje..to je deo tebe i rvoje genetske slike..
    Naravno ti si nam opisao kako se to izvodi kod nas..ali ti obredi su anravno vezani i za emocije na koje utice okruzenje mirisi itd..
  • lalaizaustralije
    Hvala jagodice....
    Ti kazes...
    """""Znati u dalekom svetu ko si i svoje korene ,istoriju svoga naroda, geografiju svoje domovine pa i obicaje..to je deo tebe i rvoje genetske slike.."""""
    Ja moram da komentarisem jer je to tema koja me veoma iritira i kako kazu nasi yugo-australci, jako me apsetuje.
    &05; nasih ljudi ovde u Australiji se lupaju u grudi i vicu kako su veliki Sebi, hrvati, Bosanci ili bilo koji a njihova deca neznaju nas maternji jezik. Sta je jos strasnije... ta deca povedena primerom roditelja su vec poprilicno puna mrznje prema "bratskin neprijateljima druge nacionalnosti" a ni svoju istoriju ne znaju a svoj jezik ne pricaju ali ipak znaju da vicu "ja Srbin...Ja Hrvat ili.......nije ni vazno sta.
    90% njih nezna ko je Vuk Karadjic a znaju ko je Vuk Draskovic.....
    Boze apsurda....
  • lalaizaustralije
    Izviite greska u kucanju...trbalo je pisati....../.
    90% nasih ljudi ovde u Australiji se lupaju u grudi i vicu kako su veliki Sebi, hrvati, Bosanci ili bilo koji a njihova deca neznaju nas maternji jezik.

Prijavite se da biste objavili novi komentar