Facebook, Facebook, Facebook... danas svako dete ima svoj profil na ovoj popularnoj društvenoj mreži. Onaj ko nema svoj profil automatski se smatra tehnološki hendikepiranim, "not in", zaostalim, i sl.
Ljubiša je bio sjajan dečko iz moje ulice, ali dete rođeno sa oštećenim bubrezima, večito na dijalizi, uvek tužnih i umornih očiju. Celog života je bio tu negde, u blizini... nikad nije želeo da se ističe, ali je uvek želeo da bude tu, pored nas, da vidi šta se dešava, čega se igramo, ko je najbolji i ko će da pobedi. Rodio se na današnji dan 1978. godine u jednom malom mestu iz kojeg je morao otići zbog zla koje nas je sve zadesilo 90-ih godina. Skrasio se u Požarevcu gde je počeo život iz početka. Voleo je računare i društveni život online jer je tu mogao da upozna ljude koji nisu znali za njegovu muku sa kojom se borio od kad zna za sebe. Skupio je preko 300 prijatelje na FB s kojima se redovno dopisivao, družio i delio i lepe i loše trenutke.
Obožavao je Farmville i Hidden Chronicles i svakog dana redovno svojim prijateljima poželeo dobro jutro i laku noć, ali na žalost napustio nas je u 11 sati 30. aprila 2012. godine.
Danas, na njegov rođendan, beskrupluoznost današnjeg stila života, bezdušnost te popularne društvene mreže dolazi do izražaja. Dakle, svega 15-ak dana od njegove smrti Ljubišini online prijatelji mu na njegovom profilu čestitaju rođendan, pale sveće na virtuelnim tortama koje kače na njegov profil jer nisu znali i nisu uopšte primetili da on, na žalost svih nas sa kojima je odrastao, više nije među nama.
Neko je ipak napisao nešto lepo na njegovom profilu: "Neka te na današnji dan svi anđeli čuvaju, moj mali prijatelju i budi tamo dobar kao što si bio i ovde"...
Prijavite se da biste objavili novi komentar
P.S. Vrlo lepo napisano.
Dopisivati se sa nekim duze,ljudi se zblize,postaju nesto sl.kao familija i pocnu da vole svoje prijatelje preko neta.
Pa ako ih odjednom nestane to je zalosno,pogotovo sa takvim zavrsetkom.
"ZALOSNO".