Diplomirao sam i neću da radim za platu manju od 500 eura. Mnogo sam toga naučio na fakultetu, položio 40 ispita i hoću to da naplatim.
Prvi pasus predstavlja najveću zabludu jednog diplomca. To ubeđenje može da prođe sam u dve situacije:
- ako će tata da te zaposli u svojoj firmi
- ako ćeš se preko veze zaposliti u državnoj firmi
- ako ćeš se regularno zaposliti u nekoj državnoj firmi
U svakom drugom slučaju tvoja diploma je skoro pa nebitna. Na žalost.
Ono što je daleko važnije od diplome i znanja stečenog na fakultetu je iskustvo. Ne moraš da radiš u nekoj firmi da bi stekao iskustvo, to može da bude i neki tvoj privatni posao, volontiranje na projektima, stručna praksa (ne ona gde kuvaš kafu svaki dan), čak i pisanje bloga.
Kada sam za potrebe svojih projekata angažovao dizajnera gledao sam samo njegove radove. Tek posle 6 meseci sam ga pitao: "izvini, a šta si ti završio od škole". Nije mi bilo važno koju diplomu ima, jedino bitno mi je da poštuje rokove i da radi kvalitetno. Ovako razmišlja 90% vlasnika privatnih firmi.
Gledam svoje kolege sa fakulteta. Najgore su prošli oni štreberi što su bubali sve na pamet i imali prosek 10.00. Najbolje su prošli oni koji su od 2. - 3. godine faksa pored obaveza na fakultetu počeli da se angažuju "sa strane". Tu pre svega mislim da usavršavanje programskih jezika, angažovanje u studentskim organizacijama na pripremi seminara i kontaktu sa kompanijama, pohađanje stručne prakse (ne one gde kuvaš kafu svaki dan i gde ti radni dan više liči na spa vikend).
Na taj način su stekli ono što na fakultetu nisu imali. Stekli su praktično iskustvo.
"Dobro, ja sad treba da nađem neku firmu i da tamo stičem iskustvo. Ko će bre da me primi" - ako stvarno želiš da učiš, da volontiraš, tražiš a ne čekaš posao na praksi, onda to može biti bilo koja firma. Nisi ni svestan koje sve kontakte možeš da ostvariš za to vreme.
Poznajem devojku koja je godinu dana volontirala, stekla toliko znanja, postala oslonac firme i sada je u top menadžmentu kompanije.
Dobar dan, ja sam diplomirao, želim da se usavršim u struci, spreman sam da volontiram kako bih stekao potrebno iskustvo.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Ako je neko zavrsio fakultet koji je trajao 5-6 godina (npr. Medicinu), naravno da treba da odmah ima platu od 500 evra, i vise, jer je drzava ulozila novac u njega(njegovo skolovanje je kostalo).
Ne moze svako da zavrsi takav fakultet i vec sama cinjenica da je diplomirao ga odvaja od drugih. I takve mlade ljude treba platiti, pruziti im priliku da rade i da uce.
A oni koji su zavrsili Megatrend ili Singidunum ili nista, a malo usput kuckali na racunaru i naucili nesto i nisu za bolje nego za volontiranje.Dobro je ako nadju i to.
Potpuno je urusen obrazovni sistem drzave i ne sme se omalovazavati nicije obrazovanje ni znanje. Podjednako je vazno i steceno znanje i iskustvo. Mladim, obrazovanim i pametnim ljudima treba pruziti priliku da rade i treba ih platiti, a ne terati iz zemlje.
Inace,imam zavrsen drzavni fakultet i prva plata mi je bila oko 400 evra - bez veze ili protekcije. Niko nije trazio da volontiram, vec da pokazem steceno znanje i brzo se uklopim u kompaniju, sto mi je poslo za rukom.
bozanapat, ne slazem se sa tvojim stavom.
Naravno, svako ima svoj nacin razmisljanja.
Ubedjen sam da nema posla koji ne moze da donese odlicnu zaradu, ali sve zavisi kako se radi i koliko imas interesovanja i volje da se nametnes trzistu. Masta je uvek na prvom mestu, tj. nove ideje. Promenio sam nekoliko zanimanja jer je moja struka vezana za vece investicije za koje kod nas nikada nije bilo dovoljno para. Sta sam god radio, trudio sam se da posao obavljam sto profesionalnije i svuda sam nalazio neko zadovoljstvo kad uspesno zavrsim neku obavezu. Licno nisam nezadovoljna osoba zbog novca. Novca nikada nije dosta, a plata kolika god da je, uvek ce se potrositi, bitno je da se ne stoji i ne ceka. U komunikaciji sa ljudima se pojavljuju i nove mogucnosti i prilike, pa je najbitnije imati posao, pa kakav takav, dok se ne nadje bolje.
Inace se slazem da mi nemamo dobra planiranja u drustvu i to nas sve kosta, isto kao sto kosta pojedince koji neplanski zive. Posebno mi je zao mladih novih kadrova koji se posle uspesnog skolovanja razocaravaju. Ali, to su im mame i tate ostavile u amanet, morace sve sami od pocetka. Dok sam se skolovao, stalno sam se nosio mislju da ce moja generacija izmeniti situaciju na bolje, ali vidim da je sve to "ko Mujo u tamburu", mislim da su i oni nepismeni partizani 1945-te bili pametniji od danasnjih intelektualaca. Negde smo silno omanuli. Danas se svi bave politickim prepucavanjima i to na racun zajednicke stete.
Volontiranje je jedan idiotizam koji treba zakonom zabraniti. To je zloupotreba ljudi koji su u nevolji.
A 500 evra bi trebao biti zagarantovani minimalni licni dohodak, a ne verujem ni da je to dovoljno za zivot, mozda za pripravnicki staz.
Pa mi i nemamo bas puno razlicito gledista, mozda se nismo razumeli oko plate... Kod nas se izbor zanimanja dize u neke idealisticke visine umesto da covek se malo stisa i rukovodi razumom. Ima zaista puno izbora da se pomiri i interesovanje i prakticnost. Ako pricamo o 500 evra kao minimuma za zivot ok, ali prvo treba doci do posla i tih minimalnih 500 evra. Radeci na fakultetu sretala sam po minimalno 300 dece svake godine koji sa entuzijazom upisu medicinu i jos stotinak koji upisu stomatologiju... plus one koji se samofinansiraju...posle par godina razocarani, ogorceni gde su utrosili vreme, svi ih tapsali po ramenu da su super, takvi nam trebaju da bi po diplomiranju shvatili da imamo hiperpordukciju lekara i stomatologa, ni staz od godinu dana drzava ne placa, a kamoli nesto drugo. Pa to je ljudi zlocin prema toj deci i naravno svim drugim studentima drugih fakulteta (laksim tezim nebitno)jer ta deca trose mladost, novac roditelja, imaju minus jer ne rade, manji staz i sve ostalo i na kraju sede na biroima cekajuci posao koji ne dolazi. Realno 500 evra je nista ako osoba zivi sama i pri tom nema resen stambeni problem. Tu nema mesta ni za bezazleno bolovanje. Drzava se ovde pokazala kao veoma neodogovoran roditelj. Kvote podize i gde treba i gde ne treba da bi decu ugurala sa ulice na fakultete od kojih nece imati posao. Ako je vec i namera da fakulteti i zaposleni na fakultetu imaju posao onda barem malo milosti i razuma da povecaju kvote tamo gde su deficitarna zanimanja. Moja zelja je bila farmacija, al zbog daljine fakulteta roditelji su me savetovali medicinu jer nisu imali para da mi placaju studije u Beogradu. Sa farmacijom plata nikad nije ispod 1000 evra u poslednjih deset godina npr. I pri tom zaista lep i kreativan posao. Al ga niko ne reklamira, deca ni ne mogu dobiti ideju kada im se ne daju informacije. Geodet je npr. isto prelepo zanimanje i gomila drugih. Ne znam da li sam sada bila jasnija. Ne bih vise da uzimam prostora mozda ima jos zainteresovanog sveta da kaze sta misli. Al imam potrebu zbog licnog ogorcenja da skrenem paznju na pametan izbor zanimanja kao preduslov za licnu srecu, posao i platu. Jer tada covek moze da zapocne i planiranje porodice, da izgradi samopostovanje, odraste, odvoji se od roditelja i postane samostalan.
Zivot coveka je kao list u reci, bujica ga nosi i nikada se ne zna gde ce ga odneti. Skole su dobre radi licnog obrazovanja, ali one ne garantuju nista. U zivotu treba znati prepoznati i ugrabiti priliku kada se ukaze.
To takodje vazi i za ulazak u brak, ne treba cekati sve zamisljene preduslove i propustati vozove.
doktoratima
seminarima
diplomama
i maturskom radu na djubrivu...
..."tesko onom ko preuzme vas ceo rad"
...na ustrb zarade...
...uzivam u bjednom izdanju
ps...niste ponudili bas korisne preparate
...