Teslio

Srbiji je hitno potreban državni konsenzus zbog naglo rastućih dugova zemlje, jer joj, u suprotnom, preti predbankrotna kriza, a potom i potpuni finansijski slom, tvrdi ekonomista Dragovan Milićević.

On u svojoj, najnovijoj, analizi srpskog duga ukazuje da dalji pad Srbije u dužničku spiralu u praksi znači da će se stari dug vraćati novim zaduženjima - bilo po osnovu prodaje obveznica, bilo međunarodnih kredita, ali po značajno nepovoljnijm kamatnim stopama i osetno uvećanom cenom duga.

"To je prvi, blaži, scenario bankrotstva države, a drugi je kada država novim zaduženjima ne može vraćati stare dugove, jer dinamika zaduženja ne prati dinamiku otplate, pre svega zbog izostanka interesovanja investitora da kupuju državne vrednosne papire usled povećanog rizika i neizvesnosti", rekao je Milićević za Tanjug.

Nema kredita bez aranžmana sa MMF-om

Prema njegovim mišljenju, ni međunarodne finansijske institucije neće odobravati Srbiji kredite ako izostane aranžman sa MMF, bez obzira na to koliko je ta opcija nepovoljna i opasna za dugoročno vođenje državne ekonomske politike.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, kako je rečeno Tanjugu u beogradskoj kancelariji Fonda, sutra dolazi u Beograd sa zadatkom da proanalizira finansijsku situaciju u Srbiji i preporuči operativnom rukovodstvu MMF dalje korake u saradnji sa našom zemljom.

Drugi deo lošeg scenarija u tekućoj srpskoj dužničkoj se odnosi na dug preduzeća i građana, navodi Milićević.

"Privreda je izgubila održivu stopu rasta, čime najveći broj preduzeća nema kapacitet novog zaduživanja prema bankarskim klasifikacijama, a u nedostatku sopstvenog neto obrtnog fonda preduzeća smanjuju aktivnost, gase se, otpuštaju radnike...", objašnjava sagovornik Tanjuga.

Aktiviranje kolaterala preduzeća dovešće i bankarski sektor u velike probleme, jer će se suočiti sa nedostatkom likvidnih sredstava za dalje plasmane, rekao je Milićević, napominjući da je privreda samo za finansijske rashode u proteklih šest godina bankama dala više od 25 milijardi evra.

I dozvoljeni minus problem

Prema nekim procenama, već 100.000 ljudi nije u stanju da uredno otplaćuje svoje obaveze prema bankama, ili to čini sa velikim teškoćama i sve ređe.

"Pad realnih zarada i rast kursa evra (bezmalo svi krediti su indeksirani u toj valuti), dovešće do nemogućnosti izmirivanja najvećeg dela obaveza, čak i po osnovu dozvoljenih minusa i kreditnih kartica po tekućim računima", tvrdi Milićević.

On podseća da je spoljni dug Srbije, prema podacima NBS, na kraju juna iznosio 24,1 milijardu evra. U odnosu na mart taj dug se povećao za 18 miliona evra, ali se mora istaći i jedna veoma važna činjenica, a to je da je samo po osnovu derpesijacije dinara spoljni dug porastao za 278,2 miliona evra.

"Učešće spoljneg duga u procenjenom društvenom proizvodu je već 79 odsto, što je samo samo jedna procenat niže od granice zaduživanja koje Svetska banka karakteriše kao zonu visoke zaduženosti", objasnio je Milićević.

U strukturi duga, spoljni dug javnog sektora je na kraju juna bio 11 milijardi evra ili 45,8 odsto ukupnog duga, od toga spoljni dug države je bio 8,3 milijarde evra , državno garantovani spoljni dug milijardu evra i dug NBS 1,7 miijardi evra.

Spoljni dug privatnog sektora je bio 13,1 milijardu evra na kraju juna, od čega je 4,1 milijarda dug banaka, a devet milijardi evra su dugovanja preduzeća.

Javni dug Srbije se značajno povećava i na kraju juna je iznosio 15,3 milijarde evra, kaže Milićević, uz napomenu da je za tri meseca zabeleženo neto uvećanje tog duga od 674 miliona evra.

Rast javnog duga je uslovio i njegovo povećanje u procenjenom BDP za četiri procenta, na 54,7 odsto . Ovaj dug je povećan dodatnom neto emisijom obveznica države kojima pokriva postojeći budžetski deficit.

Za tri meseca, odnosno u drugom kvartalu ove godine, vrednost emitovanih državnih obveznica je povećana za 60,8 milijardi, na ukupno 396 milijardi dinara. Najveći deo tog duga država mora otkupriti u narednih par godina sa pripadajućom kamatom, naveo je Milićević.

Dug stanovništva bankama, po osnovu uzetih kredita od približno 6,5 milijardi evra, takođe je visok, kaže on, navodeći da je unutrašnji dug preduzeća još veći - oko 11 milijardi evra.

Dodatni problem je što se, imajući u vidu depresijaciju dinara za više od 10 odsto u odnosu na januar, dug preduzeća i stanovništva u dinarima uvećao krajem juna za blizu 2,5 milijardi evra u dinarima, zaključio je Milićević.


Economy.rs