Teslio

Kako razlikovati zaljubljenost od prave ljubavi i šta je potrebno da bi ona trajala? Kada smo zaljubljeni "plivamo" u testosteronu, estrogenu, dopaminu, norepinefrinu, serotoninu i oksitocinu. 

Zaljubljenost je stanje neuravnoteženosti hormona. Kod zaljubljenosti se u mozak otpuštaju testosteron, estrogen, dopamin, norepinefrin, serotonin i oksitocin. Oni su zaslužni za neopisiv osećaj prijatnosti kao i za ostale simptome zaljubljenosti - gubitak apetita, nesanicu... To stanje hemijske neravnoteže se zove zaljubljenost, a traje od jedne i po do tri godine, piše Intimate Medicine.

Sa psihološkog gledišta zaljubljenost je više odnos sa samim sobom kao "objektom" zaljubljenosti - radi se o projekciji ideala na konkretnu osobu, reč je u stvari o odnosu s našim fantazijama. Za razliku od toga, ljubav je odnos sa realnom osobom, koju volimo i prihvatamo sa svim vrlinama i manama.

Zaljubljenost je prvi osećaj iz spektra ljubavi koji se javlja kod deteta. Ljudi biraju partnere koji ih podsećaju na važne osobe iz detinjstva, često na jednog od roditelja. Najčešće je to onaj roditelj sa kojim imamo zamršeniji odnos. U partnerskom odnosu nesvesno pokušavamo da razrešimo tu traumu, a može se dogoditi i da je samo ponavljamo. Kada želite partneru da prigovorite u stilu "Ponašaš se kao moja mama", bolje bi bilo da se zamislite i razmislite šta u tom odnosu niste razrešili.

To je naravno teško i mnogi će radije napustiti takav odnos ili se upustiti u prevaru, umesto da ga rešavaju.

Tek kada prođe ekstatični osećaj zaljubljenosti, realizovani su temelji za ljubav - želimo da budemo sa nekim ko je onakav kakvim ga poznajemo. Naravno, taj odnos se veoma razlikuje od zavisnosti, jer se radi o odluci da ćemo biti sa nekim ko nam nije nužno potreban da bismo preživeli. U zrelom partnerskom odnosu ljubav nadilazi potrebu za partnerom. Ljubav je promišljeno delovanje, a ne kratkotrajan osećaj ekstaze.