Teslio

Veza između hrane i emocija je jako složena. Ako se radi o emocijama kao što je depresija, tuga ili stres, jedni reagiju tako što ništa ne stavljaju usta, dok drugima nikad nije dosta i emotivnu prazninu poistovećuju sa prazninom u stomaku.

 

Tokom ljutnje naš organizam vapi za hranom na bazi mleka i mlečnih proizvoda kao što su kefir, jogurt i sir, jer one gase negativne emocije. U mozgu se, naime, ovakvom ishranom potpomaže sinteza inhibicionih supstanci - supstanci koje imaju uticaj na kočenje moždanih aktivnosti, što dovodi do smirenja. Za osećaj tuge preporučuje se hrana koja može podstaći nastanak serotonina u mozgu, a to su žitarice, masnoće i slatkiši.

One se mogu nazvati i "tugofilne" namirnice. Za njima se često poseže instinktivno, pri čemu nismo ni svesni da svoje tužno raspoloženje lečimo uzimanjem slatkiša.

Kako su slatkiši i masnoće koncentrisane visokoenergetske namirnice, treba ih uzimati u malim količinama. Može se reći da im treba dati "začinski" način upotrebe, jer u malim količinama daju sreću, a i odličan ukus jelu i nikako ih se ne treba odreći.

Na prvo mesto treba, ipak, staviti žitarice i proizvode od celog zrna jer će ovakve namirnice duže osiguravati sitost organizma, dok će nas konzumacija koncentrisanih ugljenih hidrata kao što su slatkiši i kolači isto dovesti do pozitivnih osećanja, ali će dobro raspoloženje trajati vrlo kratko. To nas dovodi u iskušenje da uzmemo novi kolač te se tako vrlo lako izgubi kontrola nad kalorijskim unosom, što će rezultirati debljanjem.

U stanjima teškoće ili bezvoljnosti preporučuju se riba i meso. Ovde treba dati prednost belom mesu kao što su ćuretina i piletina, a dobar izbor su i jagnjetina i teletina, budući da ove namirnice, osim što umanjuju teškoću, podižu raspoloženje.

Na vrhu liste namirnica za otklanjanje bezvoljnosti je riba, jer ona uz uticaj na vraćanje pozitivnih emocija omogućava i očuvanje krvnih žila mozga zahvaljujući moćnim omega-3 masnim kiselinama.

Pod uticajem emocija skloni smo uzimanju više hrane nego što je potrebno za svakodnevne aktivnosti, što rezultira gojaznošću.

Kada smo radosni, preporučuje se voće i povrće. Drugim rečima, u najpoželjnijem osećanju treba jesti najzdravije namirnice.

Može se reći da emocije imaju velik uticaj na proces debljanja, odnosno na činjenicu da smo pod uticajem emocija skloni uzimanju više hrane nego što nam je potrebno za svakodnevne aktivnosti. Mnogo je faktora za nastanak prekomerne telesne težine, kao što su pogrešne prehrambene navike, sklonost sedelačkom načinu života i užurbani radni ritam koji nam ne dozvoljava da tokom radnog vremena odvojimo svakih nekoliko sati vreme za mali zdravi obrok. Ljudi danas sve radno vreme gladuju i onda, kada dođu kući, umesto gradivnog konzumiraju energetski obrok, što je pogrešan pristup.

Economy.rs