Deset otkrića koja su neočekivano promenila svet

Kategorija: Aktuelno
Tagovi: Vakcine, Bolest, Tablete Za Kontracepciju, Optičko Vlakno, Seizmologija, Zemljotresi, Veštački Uzgoj, Programiranje

Savremeni čovek postao je razmažen – mnoga najznačajnija dostignuća naše civilizacije je potpuno zaboravio, a naročito ona koja su se razvila pre više od 30 godina.

Haber-Boschov postupak

Početkom 20. veka nemački hemičar Fritz Haber bio je izuzetno zabrinut zbog povećanja broja ljudi na svetu, pa tako i sve veće potrebe za proizvodnjom sve više hrane. Uskoro je došao do revolucionarnog otkrića – amonijak koji se koristi za proizvodnju đubriva može da se stvori iz kiseonika i vode. Time se dobila mogućnost proizvodnje velikih količina đubriva. Procenjuje se da je Haberovo otkriće omogućilo prehranjivanje trećine svetske populacije. Radi se možda o najvažnijoj industrijskoj inovaciji 20. veka, koju malo ko još spominje.

Vakcine

Čak 85.000 slučajeva bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama zabeleži se svake godine širom Amerike. Globalno gledajući, svake godine više od tri miliona ljudi umre uglavnom zbog toga jer nemaju pristup vakcinama. Uprkos tome, lako se zaboravi od čega nas vakcine štite: od dečije paralize, difterije, boginja, zauški, hepatitisa A i B kao i mnogih drugih bolesti. Ne zaboravimo ni antibiotike, koji se primenjuju od 1945. godine, a koji su sprečili bezbroj smrtnih slučajeva.

Kontracepcijska tableta

Otkriće kontracepcijske tablete 1960. godine predstavljalo je veliku biološku i sociološku prekretnicu. Prvi put u istoriji žene su mogle prevremeno da "isključe" svoju plodnost. Štaviše, njeno korišćenje je nepovratno izmenilo i socijalni i ekonomski aspekt onih zemalja u kojima se koristi. Njen uticaj se ne može zanemariti – kontracepcijska tableta dala je novu ulogu ženi u ekonomiji i nauci prolongiranjem doba u kojoj može odlučiti da postane majka. Promenila je pravila igre između rodnih uloga omogućujući ženama da ulažu u svoje obrazovanje i karijeru.

Optičko vlakno

Optičko vlakno, obično napravljeno od stakla ili plastike, služi za prenošenje informacija pomoću svetlosti. Optička vlakna nalaze se u optičkom kablu i iako su razvijena krajem 19. veka, tek su '70-ih godina prošlog mogla da se primenjiju na velike udaljenosti. Time su ovi kablovi postali superiorni u odnosu na dotadašnje na razne načine, uključujući otpornost na elektromagnetske smetnje, sigurnost podataka, neprovodljivost, otpornost prema opasnim varničenjima, jednostavnost instalacije i visoku propusnost na velike udaljenosti. Optička vlakna utrla su put internetskoj revoluciji.

Veštački uzgoj

Ovo tehnološko dostignuće malo ko voli. Ipak, njegove učinke na moderno društvo (dobre ili loše) teško je zanemariti. Ono je omogućilo migraciju ljudi iz sela u gradove, tako da od 2007. godine, prvi put u istoriji ljudske vrste, više ljudi živi u gradu nego na selu. Veštački uzgoj ne traži više velik broj poljoprivrednika ili stočara. Pozitivne strane veštačkog uzgajanja su pristupačnost hrane, dostupnost radne snage i održivo izvozno tržište, a loši aspekti su negativan uticaj na okolinu i ljudsko zdravlje. S obzirom na to, neki ga drže jednim od najgorih inovacija 20. veka.

Seizmologija

Seizmička ispitivanja omogućavaju nam da odredimo različite karakteristike i sastav odabranih podzemnih područija pomoću seizmičkih talasa. Ustvari, omogućuje nam da saznamo što je pod zemljom pre no što počnemo da kopamo. Zamislite koliko bi koštalo gorivo da geolozi ne mogu da otkriju gde se nalaze skrivene naftne rezerve? Ili kako bi se i gde gradili visoki neboderi ako ne bi bilo moguće utvrditi najbolje mesto? Osim u komercijalne svrhe, seizmička ispitivanja pokazala su se neprocenjiva i za naučnike i istraživače morskog dna.

Upravljanje lancem snabdevanja

Upravljanjem lancem snabdevanja unapređen je način na koji posluju kompanije. Radi se o inovaciji koja je rezultirala manjim troškovima za potrošače. Ovaj model snabdevanja usavršio je Wal-Mart, a isti se sad kopira gotovo u celom svetu.

Plastika

Plastika je smanjila ljudsku potrebu za drvetom i drugim resursima, i ako se pravilno reciklira, može da se iskoristi i nekoliko puta. Na žalost, često završava na otpadu, što je rezultiralo i ogromnim "plastičnim" ostrvom u Tihom okeanu (koji bi mogao biti i mit) kao i toksičnim učincima bisfenola, koji se koristi za dobijanje tog materijala.

Dostava brodskim kontejnerima

Iako se ona sada čini logičnom, brodski kontejneri su razlog zašto su Njujork i London prestali da budu važne luke i zašto su ih zamenili Oaklend i neke druge. Prva serija standardnih kontejnera dostavljena je iz Newarka u Hjuston 1956., nakon niza godina pregovora i velikih svota novca potrebnih za ovaj posao. Ideja je oberučke prihvaćena, a rezultirala je tzv. kontejnerizacijom brodarstva. Uvođenje kontejnera uzrokovalo je i dramatičan pad troškova prevoza.

Operativno istraživanje i linearno programiranje

Ove dve tehnike su nam omogućile donošenje boljih odluka i optimizaciju sastava. Operativno istraživanje razvijeno je tokom Drugog svetskog rata kako bi pomoglo Saveznicima da razviju sisteme poput konvojskog kretanja i strategije za borbu protiv nemačkih bombardera. Njegov mlađi brat – linearno programiranje – alat je koji mu omogućuje da radi. Radi se o matematičkoj tehnici koja koristi najbolje moguće rešenje prilikom dodele ograničenih resursa, bilo da se radi o energiji, mašinama, materijalima, novcu, osoblju, prostoru, vremenu.

 

Economy.rs

Nema objavljenih komentara.


Prijavite se da biste objavili novi komentar
teslio
Blogovi, grupe, prijatelji, slike...