Teslio

Znate li nekoga ko se uklapa u svako društvo, na koga se uvek možete osloniti, ko će vam uvek pomoći, dati svoje vreme, pažnju, osmeh i lepu reč? Takva osoba nikad neće reagovati neočekivano, niti ćete od nje doživeti neugodnost.

 

No, kada se nađe u okruženju u kojem se može opustiti, počeće da iskazuje svoje nezadovoljstvo i frustraciju - jer ne ostvaruje što bi htela.

Mnogi ljudi rano u djetinjstvu shvataju da iskazivanje onoga što žele nije uvek prihvatiljivo i da za to mogu biti kažnjeni, no shvataju da za određeni, prihvatljivi oblik ponašanja mogu biti nagrađeni – kroz ljubav, odobravanje i slično.

No, svako želi da bude prihvaćen, stoga nesvesno odustajemo od sebe i svojih potreba. Počinjemo da se ponašamo onako kako se od nas očekuje, jer mislimo da će nam to osigurati prihvatanje.

No, kod nekih je ljudi potreba za prihvatanjem naglašenija, pa time gube svoju ličnost do nivoa kada je na svesnom nivou nisu u stanju iskazivati. Sve što ti ljudi čine motivisano je njihovom podsvesnom potrebom da ih okolina prihvati, no u krajnjem upravo ih to i sputava u ostvarivanju onoga čemu teže.

Takvi će ljudi retko imati mišljenje ili neće imati hrabrosti da prvi iskažu stav, plašeći se neodobravanja okoline, no kada se kolektivni stav profiliše, gotovo će se uvek prikloniti mišljenju većine, a ako im nešto smeta – na to će retko kad glasno prigovarati. Kada će nešto i reći ili tražiti, takav glas neće se ni čuti, jer će se doslovno stopiti u glasovima drugih.

Takvu osobu niko zapravo neće istinski ceniti, niti će je u bilo čemu doživljavati ozbiljno. Svi će znati da je njen/o mišljenje labilno i da se na njega može uticati, da ona oko ničega neće praviti probleme, stoga će u svemu (pa i u priznavanju kompetencija) ostajati trajno neprimećena.

S druge strane, ljudi koji se uprkos svemu usuđuju biti što jesu – koji su uspeli da se odupru pritisku da budu isti i da čine kako se od njih očekuje; ljudi koji slede svoj put i ne plaše se reći šta misle, uživaju ogromno poštovanje drugih.

Njihovo se mišljenje ceni i njihov se glas čuje, a drugima ne pada na pamet da im kradu vreme i energiju. Naravno, takvi ljudi neće biti omiljeni ili shvaćeni (k)od svih, i uvek će postojati oni koji njihov stav i način života neće odobravati, jer će se njime osećati ugroženi.

No, ni oni sami svoj status neće izgraditi preko noći, već će često morati proći kroz period "buntovništva", i suočiti se s rizikom odbacivanja. No, tada će shvatiti da postoje mnogi njima slični, koji i sami traže put i njihovu različitost doživljavaju kao inspiraciju i podsticaj.

Različitost i samopoštovanje proizašlo iz hrabrosti da se ona izrazi u svim oblicima, temelji su na kojima se gradi harizmatičnost, a upravo to je kvalitet koji otvara vrata koja su drugima - onima koji idu niz struju, zatvorena.

Economy.rs