Teslio

Škola, fakultet, zimnica, ogrev... I, naravno, zaostale rate. Čekovi kojima se plaćalo letovanje stižu na naplatu. Tako otprilike izgleda presek septembarskih finansijskih obaveza većine porodica u Srbiji.

Dok je prethodnih meseci prosečnom kućnom budžetu nedostajalo makar još pola plate pa da se preživi, narednog meseca valjalo bi da se prosečna zarada makar duplira.

Septembar će u najskromnijem slučaju domaćinstvu nametnuti još blizu 40.000 dinara dodatnih troškova. Ukoliko baš ove jeseni brucoš kreće na fakultet, kućnom budžetu će nedostajati još toliko novca. Kada se sve stavi na papir, uobičajni troškovi za hranu, komunalije, prevoz, zaostale rate od letovanja i dodatne septembarske obaveze, dođe se do blizu - 110.000 dinara, donose Novosti.

Škola

Osnovcima je nešto lakše nego srednjoškolcima. Preciznije - njihovim roditeljima. Kompleti udžbenika za svih osam razreda u Beogradu se dobijaju. U ostatku Srbije o ceni knjiga ne razmišljaju đaci prva četiri razreda. Roditelje nešto starije dece komplet knjiga košta od 8.500 do 13.000 dinara.

Popusti

SEPTEMBARSKI šok za porodične budžete na kraju osete i trgovci. Njihovo iskustvo pokazuje da se prvog jesenjeg meseca prodaju samo osnovne životne namirnice i školski pribor. Para za suhomesnate proizvode, piće, meso, očigledno ne preostane dovoljno. Zato većina lanaca baš u septembru tu robu nudi uz popuste.

Sličan raspon cena je i za osnovne komplete za srednjoškolce. Okvirna cena je oko 8.000 dinara, a raste u zavisnosti od zahteva profesora za dodatnom literaturom. Cena pojedinačnog udžbenika se kreće od 500 do 800 dinara.

Ali, ni kod onih koji dobijaju besplatno udžbenike, kao i kod starije braće i sestara, trošak se ne završava na udžbenicima. I jedni i drugi moraju da kupe i radne listove, pribor, a u nekim stručnim školama i obaveznu uniformu.

- Za radne sveske i ostali školski pribor, u zavisnosti od uzrasta, moraju da izdvoje od 5.000 do 7.000 dinara - kažu u knjižarama. - Taj trošak za učenika četvrtog razreda osnovne škole je od 4.500 do 5.000 dinara. Za svaki sledeći razred veći je broj predmeta, pa i zbir na kraju.

U udruženjima potrošača smatraju da bi cene mogle biti znatno manje da ima konkurencije.

- U Srbiji u svakoj ulici imate kockarnicu, kladionicu i banku - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. - Knjižare su nestale. Imate nekoliko uvoznika koji određuju cene i ucenjuju potrošače. Zato naši ljudi radije idu u okolne zemlje, oni kojima to nije predaleko. Deci kupuju pribor u Rumuniji i Bugarskoj.

Grejanje

Trećinu građana Srbije greju toplane. I većina to plaća tokom čitave godine. Poslednjih meseci iz toplana stižu najave da bi grejanje moralo da poskupi, ali da li će - zavisi od lokalnih samouprava.

Dodatni troškovi, međutim, izvesno rastu onima koji se sami greju. Trenutna računica pokazuje da su u najpovoljnijoj situaciji domaćinstva koja koriste TA peći i tako će ostati ukoliko se ostvare najave da poskupljenja struje neće biti narednih nekoliko meseci. Ako se peć uključuje samo noću, mesečni trošak za grejanje je 6.800 dinara. Ako peć radi i danju, račun ide i do 10.000 dinara. A za celu grejnu sezonu, kaže iskustvo dugogodišnjih korisnika, ode od 400 do 600 evra.

- Ove godine cene nismo menjali, ako se gleda u evrima - kažu u jednom privatnom stovarištu. - Dinar je, međutim, značajno pao, pa je tona svima skuplja. Najskuplji je uvozni ruski ugalj. Tona košta 170 evra, ali taj najbolje greje.

Grejanje na gas domaćinstva, po sadašnjim cenama, za stan od 60 kvadrata, košta u proseku 9.500 dinara mesečno. Oko 8.500 dinara biće potrebno za grejanje na ugalj, slično kao i za grejanje na drva. Čitava grejna sezona na drva košta oko 600 evra, a na ugalj od 420 do 500 evra.

Zimnica

PUNE tegle u špajzu više nisu nezaobilazne baš u svakom domaćinstvu, ali ko najviše ceni domaću zimnicu ove godine će skupo da ga košta. Nezapamćena suša je proredila i povrtnjake, pa cene na pijacama nikako ne „padaju“. Dok se prošle godine u septembru kilogram paradajza kupovao i za 15 dinara, sada je na najvećem sniženju čak 80 dinara.

- Teško da će paradajz i u septembru biti značajno jeftiniji - kaže Petar S., poljoprivrednik iz okoline Beograda. - Troškovi su nam mnogo veliki, a rod nije kao prethodnih godina. Prošlog leta smo ga skoro bacali, jer ga je bilo dosta. Otkupljivali su ga na veliko i za svega tri dinara po kilogramu. E, sada je druga priča.

Ko je namerio da skuva 15 litara paradajza mora da kupi najmanje 30 kilograma ovog povrća. Po trenutnim najpovoljnijim cenovnicima - to je oko 2.400 dinara. Za ajvar valja spremiti najmanje 30 kilograma paprike za deset tegli. To je trenutno 2.100 dinara. Turšija će odneti još najmanje 1.500 dinara, a krajem septembra treba staviti i kupus. Bez 10.000 dinara nema skromne zimnice za četvoročlanu porodicu.

- Zimnica će ove godine biti izuzetno veliki izdatak za porodice - kaže Goran Papović. - Nema dovoljno konkurencije. Na pijacama i po deset tezgi drži jedan čovek. Sve su to nakupci i preprodavci. Mali poljoprivredni proizvođač nema novca da plati godišnji zakup tezge. Oni svoju robu uglavnom nude van tezgi, a tu su na meti komunalne policije.

Paprena diploma

Većina fakulteta ove godine nije menjala cene školarine, pa je raspon i dalje između 70.000 i 240.000 dinara za godinu. I ako se plaća na rate, nema meseca bez 7.000 dinara. Na to treba dodati i trošak za udžbenike. Roditelji brucoša koji studiraju daleko od doma moraju da računaju i na kiriju. U Beogradu u proseku to znači još 150 evra mesečnog izdatka.

Neće rasti

Dok septembar preti troškovima, prosečni građanin Srbije može da računa samo na svoju platu. Ona narednih meseci neće rasti. Statistika kaže da se kreće oko 42.000 dinara. Naša računica, uz sve njene manjkavosti, poručuje da bi u septembru valjalo da se duplira. Jedino tako bi pokrila osnovne obaveze.

Patike i farmerke

Početak škole za roditelje znači i trošak za garderobu. Vreme je za nove cipele, patike, farmerke, majice, košulje... Najskromnija računica pokazuje da je za dvoje dece potrebno barem 20.000 dinara. To je minimum, a gornja granica se ne može utvrditi.

 

Economy.rs