Teslio

Da li ste se nekad zapitali zašto vam "zaigra" oko, zašto kijamo ili nam izlaze modrice? Evo odgovora na ta i još neka pitanja o čudnim pojavama u vezi sa našim telom.


Guliver/Getty images 

Zašto nam "igra" oko

Šta se dešava? "Tik" u medicini podrazumeva bilo koju nevoljnu radnju nekog dela tela. U ovom slučaju, reč je o onim pomalo dosadnim trzajima koje može proizvoditi mišić u blizini oka, ali i u drugim delovima tela, kao što je na primer koleno, i koji mogu, i bez ikakvog razloga, potrajati i po ceo dan.

"Sitni mišići ponekad se 'razigraju' pod kožom kada je osoba uzbuđena ili pod stresom", objašnjava dr Džefri Kain, iz Dečje bolnice Kolorado u Denveru, a prenosi "Foks njuz".

"Telo vam na taj način poručuje da je pod stresom ili da ste umorni", kaže dr Kain. "Kada vam 'igra' oko, najčešće je u pitanju zamor, od višečasovnog rada na računaru, recimo."

Šta da radite? "U većini slučajeva, ovi trzaji mišića oka nisu ozbiljan problem", objašnjava dr Kain. U suštini, telo vam samo poručuje da vam treba odmor, ali uzrok ove pojave ponekad može biti i anksioznost ili prekomeran unos kofeina ili alkohola. 

Pustite sebi muziku koju volite, fokusirajte se na nešto što vas opušta, i - udaljite se od računara.

Zašto kijamo

Ponekad najavljuje bolest, ponekad je samo smešna i iritirajuća pojava (na primer kad ne možete da prestanete da kijate, tako da već svima oko vas postane smešno da vam govore "nazdravlje"), ova mala "unutrašnja eksplozija", kao i kašalj, počinje udisanjem vazduha i "zatvaranjem" glasnih žica. Ali, kad je kijanje u pitanju, jezik i resica blokiraju vazdušni put, tako da umesto samo na usta on "izleće" i na nos. Ako ste bolesni, kijanjem ćete u okolinu "lansirati" i milione bacila. 

Zašto kijamo? Kao što prilikom kašljanja izbacujemo štetan "višak" iz disajnih puteva, kad kijamo izbacujemo ono što nam "napada" nos: polen, prašinu, bakterije, viruse...

Kijanje je način na koji naše telo održava sinuse i nosnu šupljinu čistom. Ali, postoje i druge situacije u kojima kijamo, na primer kad pogledamo u Sunce ili jako svetlo - tada je u pitanju fotosenzitivno refleksno kijanje.

Šta možete da uradite? Pa, kijanje uglavnom ne možete da sprečite, možete samo da se pobrinete da ne kijate u pravcu drugih ljudi u vašoj okolini. Naravno, neće vam biti ništa ako uspete da se uzdržite da ne kinete, ali nema razloga, najbolje je da sve ide svojim prirodnim tokom. Samo koristite maramice i posle toga operite ruke.

Zašto nam trne neki deo tela

Kada je neki nerv iziritiran iz bilo kojeg razloga, a signal koji uobičajeno šalje do mozga na neki način ometen, kao na primer kad duže vreme sedite u nezgodnom položaju, javiće se osećaj utrnulosti u tom delu tela.

"Medicinski izraz za to je parestezija", objašnjava dr Kain, "a znači da telo oseća nešto što nije uobičajen neurološki odgovor i zato on za mozak nema nikakvog smisla." 

Komunikacija između različitih delova tela funkcioniše po principu slanja električnih signala iz nekog dela tela do mozga i obratno. Recimo da se celom težinom oslonite na lakat: nerv se tu sabija i ne može da šalje uobičajeni signal do mozga, organizam to prepoznaje kao nešto što "nije u redu" i taj deo tela trne.

Šta možete da uradite? Najbolje je da se malo razmrdate ili izmasirate deo tela koji vam je utrnuo. To najčešće rešava problem u roku od nekoliko minuta u najgorem slučaju. 

Ali, ako imate utisak da "trnete" češće nego što vam se to ranije dešavalo, možda ne bi bilo loše da odete kod lekara, jer to može biti simptom dijabetesa, nedostatka nekog vitamina ili pritiska kosti na nerv, što može ostaviti ozbiljne posledice ako se ne leči na pravi način.

Zašto se ježimo

Kada se naježimo, sićušni mišići u korenu dlake se aktiviraju i podižu je. Kada je hladno, "podignute" dlake stvaraju barijeru koja doprinosi boljem čuvanju toplote. I mada je to prirodan odgovor na hladnoću, koji i dalje "radi" za životinje koje imaju krzno, sa gubitkom telesnih malja koji smo doživeli tokom evolucije, za ljude to više nema mnogo smisla. 

Ponekad se naježimo i kada smo pod stresom ili se uplašimo. To je takođe nasleđe iz davnina, koje u životinjskom svetu još ima svrhu: nakostrešena životinja izgleda opasnije. 

Desi se i da zadovoljstvo, seksualno uzbuđenje ili čak i slušanje omiljene pesme izaziva ovakvu reakciju, ali naučnici nisu sigurni zašto. Ali, ako se naježite jer vas je dodirnula osoba koja vam se dopada, to je znak da se osećate dobro - samo uživajte.

Zašto nam izlaze modrice

Kada se udarimo, sitni krvni sudovi koji se nalaze tik ispod kože se oštete i male količine krvi se izlivaju u okolno tkivo. U prvom trenutku, modrica je obično ljubičasta, jer krv koja se izlije van krvnog suda potamni pošto u nju više ne stiže kiseonik iz pluća. Modrica zatim prolazi kroz različite "faze", što se završava bledožutom ili braonkastom, jer telo počinje da se oslobađa tog viška krvi, dok konačno ne nestane.

Modrice nemaju neku naročitu svrhu, to je prosto pokazatelj neke povrede, manje ili veće. "Modrice su samo faza u procesu izlečenja, i nemaju neki naročiti značaj", kaže dr Kain, "i jedino što treba da uradite je da sačekate da vas prođu."

Ipak, ako vam modrice izlaze svaki čas, ili ako često ne možete da se setite da ste se udarili a imate modrice, trebalo bi da odete kod lekara za svaki slučaj. Isto važi i za pojavu podliva koji zahvataju velike površine.

(Mondo.rs)