Teslio

Deca emigrantskog porekla u Nemačkoj često beleže lošije rezultate nego ostali. Razlozi su brojni. Koliku ulogu igraju geni, poreklo, socijalna sredina?

Druga boja kože jednako je drugo poreklo što je jednako druge osobine. Ova procena, koja je popularna, predstavlja zapravo zabludu. „Ona je odveć prejednostavna da bi bila istinita,“ kaže Andreas Heinz, rukovodilac Klinike za psihijatriju i psihoterapiju Charite u Berlinu. On sa smeškom klima glavom i priča o doktorici svoje dece: ženi tamne boje kože i tamnih očiju koja ima divljeg sina koji u školi važi za problematično dete. „Za većinu je odmah bilo jasno: otac mora biti Turčin ili Arap.“ A to objašnjava problematično ponašanje deteta. „Ali otac je doktor i Švaba,“ kaže Heinz.

Teorije, po kojima se ekonomski učinak zemlje želi dovesti u vezu sa rezultatima njenih stanovnika na testu inteligencije i tako ponovo vratiti na zajedničke genetske osobine, od pre nekog vremena ponovo proživaljavaju svoju renesansu. Pre svega pitanje da li podudarnosti među pripadnicima određene nacionalne grupe imaju uticaj na njenu inteligenciju tema je televizijskih emisija i feljtona, rasprava među naučnicima i razgovora u kafanama od kako je berlinski socijaldemokrata Thilo Sarrazin pre dve godine objavio svoju spornu knjigu „Nemačka uništava samu sebu“. U toj knjizi, u kojoj Sarrazin zemlji predviđa tmurnu budućnost, kao razlog za loše obrazovanje navodi nedostatak integracije među turskim, odnosno muslimanskim useljenicima. Sarrazinova teza je da su deca sa turskim, odnosno muslimanskim emigrantskim poreklom, nasledila svoj intelekt od svojih roditelja.

Na inteligenciju utiču brojni faktori

Andreas Heinz kaže da je poznato da geni igraju veliku ulogu kada je reč o inteligenciji. No brojne studije u međuvremenu potvrđuju da postoji „veoma ogroman“ uticaj sredine na intelektualne sposobnosti pojedinaca. Dakle, kakav će rezultat ljudi različitog porekla i iz različitog socijalnog miljea postići na testu inteligencije zavisi pre svega od društvenog okruženja. Tako je jedna studija iz SAD-a pokazala da su 70-tih godina deca crne boje kože, koja su bila usvojena u porodicama sa belom bojom kože, zabeležila znatno bolji rezultat u poređenju sa drugom decom bele i crne boje kože.

Prema podacima popisa iz 2011. godine u Nemačkoj 62 posto građana bez završene škole ima emigrantsko poreklo, a samo oko 20 posto je završilo maturu. Posmatrači često traže razloge u etničkim ili kulturološkim posebnostima, posebno među Turcima i građanima iz drugih islamskih zemalja, kritikuje stručnjak za obrazovanje Coskun Canan sa Univerziteta Humboldt u Berlinu.

Izveštaji o uspesima u obrazovanju emigranata koje često prate teški životni uslovi, loša finansijska situacija u brojnim porodicama ili nedostatak kompetencija među učiteljima i vaspitačima nasuprot tome ostaju na marginama. Na ovaj način se formira slika o mladima koji se protive integraciji i beleže loše rezultate u školi.

Žene su motor uspeha u obrazovanju

Ukoliko se posmatraju građani turskog porekla onda se pokazuje da pre svih starije generacije nemaju završenu školu. Doduše i mladi su znatno lošiji od učenika bez emigrantskog porekla, ali ipak u poređenju sa migrantima starijih generacija su znatno bolji.

Socijalni stres utiče na mozak

Pre svih osobe ženskog pola koje su rođene u Nemačkoj spadaju u grupu onih koji napreduju u obrazovanju. Oko trećine žena je uradilo maturu ili završilo zanat. I to se odvija sa tendencijom povećanja. Doduše među ženama bez emigrantskog porekla skoro polovina ima fakultetsko obrazovanje.„Žene turskog porekla su pokretač u celoj grupi,“ kaže Coskun Canan. „Nadamo se da će im se pridružiti i muškarci.“ Muškarci, koji u ovom momentu uglavno stagniraju kada je reč o obrazovanju bi se naime morali priključiti ženama ukoliko žele stupiti u brak sa pripadnicama njihove etničke grupe.

Samoispunjavajuće proročanstvo

Ali predrasude žive svoj vlastiti život, upozorava Coskun Canan. Izjave poput one „Turci se ne žele integrisati“ vode do toga da se ove osobe polako tome i prilagode. Sociolozi ovaj efekat nazivaju "stereotype threat" - pretnja stereotipa.

Ako npr. radi učitelj u školi od deteta turskog porekla uopšte ne očekuje isti učinak kao od druge dece on potkopava šanse za razvoj tom detetu. „Ako se primera radi jedan učenik sa svojim ocenama nalazi između zadovoljava i dobar, onda mu učitelj verojatno daje samo ocenu zadovoljava,“ objašnjava Canan.

Učitelj moguće razmišlja o tome kako se taj učenik ionako neće uspeti upisati u visokokvalifikovanu školu, a onda tom učeniku i daje lošiju preporuku. Na taj način svi učesnici u procesu neprestano produkuju stereotipe, a potencijali ostaju neiskorišćeni.

Deca emigrantskog porekla beleže lošije rezultate u školi

Ovakva diskriminišuća iskustva se moguće je direktno utiskuju u mozgu i mogu ostaviti trajne posledice na kognitivne sposobnosti, kaže Andreas Heinz. Tako su proučavanja životinja pokazala da njihovo izostavljanje stvara stres i ostavlja tragove na mozgu.

„U slučaju životinja se to može fantastično meriti,“ kaže Heinz. Kada jedna agresivna životinja u kavezu pritisne životinju na kojoj se vrši eksperiment onda dolazi do veće produkcije hormona stresa, a smanjenja drugih hormona poput serotonina što se dovodi u vezu sa depresijom. U takvim situacijama se drastično menja i nivo dopamina koji je pak hormon povezan sa učenjem. Tako može doći do promena u mozgu koje se mogu čak preneti i na potomke. Heinz trenutno istražuje da li ovi mehanizmi koji važe za životinje imaju učinak i na ljudski mozak. On želi istražiti da li socijalni stres može kod ljudi proizvesti određene biohemijske reakcije.

Da li je moguće da na taj način geni, koji su važni za inteligenciju, postanu aktivni ili blokirani? Da li se dakle izolacija u društvu možđe postarati za to da oni koji su joj izloženi u svojim sposobnostima ostanu ispod genetski određenih mogućnosti? Nasleđuje li se čak reakcija na stres? Heinz smatra da je to moguće.

Za njega je jedno jednom zauvek već sada sigurno: Izolacija iz socijalnog okruženja kroz negativna očekivanja nanosi štetu ljudima. Zbog toga moraju svi dobiti podršku, a to podstiče razvoj inteligencije. „Najgore što se nekome može desiti je da bude smešten u jednu takvu ladicu,“ kaže Heinz.

Economy.rs