Teslio

Pisala sam već o tome zašto slavimo slavu i opet ću to ovde ponoviti.
Ako nam je Bog dao da na zemlji živimo kao pravoslavni hrišćani,onda se moramo pridržavati naših pravoslavnih nacela i razdvajati ih od narodnih obicaja.I u mom okruzenju se puno gresi,moja mlada kolegenica sutra prvi put slavi slavu,a sprema mrsnu hranu i jako mi je zao zbog toga.
ZASTO SLAVIMO SLAVU
Nasi preci su poceli da slave onog svetitelja na ciji dan su primili sveto Krstenje,odatle i naziv *krsna slava*.Šta je to krsna slava?
To znači da svaki dom ima svog sveca zastitnika koji su kao ljudi na zemlji živeli bogougodnim zivotom.Oni se mole Bogu za nas i Bog iz ljubavi prema njima ispunjava njihove molitve za ljude.
Na dan slave na što se postavljaju 4 stvari:zapaljena sveca,slavski kolac,osveceno zito i vino.Sveca predstavlja svetlost istine kojom je Hristos obasjao svet.Hleb,zito i vino predstavljaju duhovnu radost I hranu.
Svetitelj koga slavimo je nas zastitnik i molitvenik pred Bogom.On nas nevidljivo cuva i pomaze nam u svim našim zivotnim teskocama.
Važno je da krsnu slavu proslavimo onako kako nam je sveta Crkva propisala i kako nam je od naših starih ostalo.Sve nepravilnosti koje se javljaju,kao sto su spremanje mrsnih jela u posne dane,neumereno koriscenje alkohola,ruzne reci i psovke,pusenje pored slavske svece i drugo,su vrlo stetne.Bolje je da ne slavimo,nego da ovako vredjamo našeg svetog zastitnika i cinimo veliki greh.
Na nekoliko dana pred slavu u kucu nam dolazi svestenik da nam osveti vodicu.Za tu priliku pripremamo posudu sa vodom,bosiljak,manju svecu,kadionicu sa zarom,tamjan,slavsku ikonu i spisak ukucana.Po osvecenju,otpijamo od slavske vodice,a sa ostatkom spremamo slavski kolac i kuvamo slavsko zito.
Ako se slava pada u post ili ako se mrsna slava padne u sredu ili petak,OBAVEZNO se sprema posna trpeza.Veliki je greh pred Bogom i našim Svetiteljem,da u te dane spremamo mrsna jela da bismo ugodili gostima.Toga dana treba pre svega da ugodimo nasem najvaznijem gostu-Svetitelju.
Slava je pre svega jedan duhovni dogadjaj.Najvaznije je rezanje kolaca,a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti.Spremanje jela i zvanje gostiju,nisu uslov da se slava proslavi kako treba.
Na dan pred slavu mesimo slavski kolac od cistog psenicnog brasna,kvasca,soli i vode,bez ikakvih dodataka/mleka,jaja idr./.Na kolac se stavlja pecat ISHS NIKA,sto znaci:Isus Hristos pobedjuje,a mogu da se stave i razni ukrasi od testa.Slavski kolac predstavlja nas nasusni hleb koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo u slavu i cast našeg Svetitelja.Takođe,kolac predstavlja samog Hrista Gospoda koji je Hleb zivota.
Za sutrasnji dan/dan slave/,spremamo crno vino,dve svece,veliku i malu i slavsko zito.
Na dan slave odlazimo u crkvu na liturgiju.Sa sobom domaćin nosi slavski kolac,zito,vino i malu svecu koju stavljamo u zito.
Po zavrsetku liturgije svestenik sece nas kolac i preliva ga vinom.Onda zajedno okrecemo kolac i pevamo.Svestenik lomi kolac i kaže:Hristos je među nama!,a domaćin odgovara:I jeste i biće! I tako tri puta.
Kada dodjemo kuci domaćin pali slavsku svecu tako što se prekrsti i poljubi je.Ona gori i simbolise svetlost Hristove nauke.
Kada nam dodju gosti na rucak ili veceru,posle čestitanja slave,prekrste se i posluže slavskim zitom.Posle molitve pristupamo jelu.
Domaćin ne seda za sto iz postovanja prema Svetitelju koji mu je toga dana glavni gost,tj.*dvori* slavu,a ako nije u snazi,ovlascuje mladjeg clana porodice da to čini umesto njega.
Ovo su citati iz spisa našeg vladike Nikolaja I drugih naših crkvenih spisa.