Teslio

Tebi posvecujem ovo pismo, pisano sa vise neznosti nego sto je zvezda na nebu, i sa vise ljubavi nego sto je skoljki u moru. Tebi poklanjam dugu moga srca, u koju si ti uveo boje i svetlost. Priblizio si lepote ovozemaljskog sveta blize mojim rukama. Jednim tvojim blagim osmehom tonule bi moje brige poput toneceg broda u hladnim zagrljajima okeana. Kroz moje telo i srce zasjalo bi sunce, ogledajuci se u dubokom jezeru tvojih ociju. Ti mi pruzas ruke, a ni ne znas koliko mi to znaci. U tvom se narucju osecam poput boginje, kojoj nijedna zena na svetu nije ravna. Ti i ja smo kao dva zrna peska u pustinji, sudjeno im da budu zajedno. Jos uvek se secam trenutka kada sam prvi put ugledala tvoje oci. Ocarale su me svojom lepotom i bisernim sjajem. Kao da se mesec ogleda u njima, u divnoj mirnoci zelenih jezera, tvojih ociju. U mom srcu uvek ce biti mesta za tebe.