Teslio

                                                                  1

Odlazeci iz parka osecala sam se kao da sam uradila nesto zanacajno. Kao da sam otkrila najvecu tajnu ikada skrivenu od mladih devojaka: da nije svaki raskid fatalan i da jednom stvarno treba prevazici proslost i krenuti dalje. A to nije bilo tako tesko.

Dosla sam do svoje zgrade razdragana pri samoj pomisli kako ce na moje dobro raspolozenje reagovati moja cimerka Jelena, devojka s kojom sam stanovala, bila je veoma tolerantna i neizlecivo emotivna. Vise i od mene. Znale smo se dugo i mada smo o odredjenim stvarima imale i suprotno misljenja, adlicno smo se slagale. Otkljucavsi vrata, shvatila sam da nije kod kuce i sela sam na kauc u dnevnoj sobi. Nisam ukljucila televizor, niti CD plejer.  Nije bilo potrebno. Pocela sam ponovo da razmisljam o njemu, strancu, koji je naisao niodkuda i preokupirao mi misli. Razmisljala sam sta bi se dogodilo da smo se upoznali, da me je zadrzao, povukao za ruku pre nego sto sam kukavicki otisla. Kako bi tekao nas razgovor?  Palo mi je na pamet i to da sada mozda i on razmislja o nasem susretu i da je verovatno zbunjen.

Najednom se zaculo zvono. Jelena je stigla. Kada sam joj otvorila, na njenom licu razvukao se sirok osmeh:

-Sta se dogodilo? Izgledas kao da si osvojila svet! Anja, pricaj!

- Nista posebno. Zaljubila sam se na prvi pogled u stranca koji je pri tom i stariji od mene. Nacrtala sam ga, poklonila mu crtez i zahvalila se, ali nisam rekla na cemu. Nisam mu rekla da mi je pomogao da se ponovo dobro osecam. 

-I?

-To je to... -obe smo sele.

-Srela sam ga u parku. Sasvim slucajno. Znas onaj osecaj... - napravila sam pauzu - kada si srecna...Jelena se samo toplo nasmesila i zagrila me. Ona je znala na sta mislim i koliko dugo to nisam osetila.

-Znam. To je slicno kao kad se zaljubis... ili je to isto. Mozda te dve emocije ne idu jedno bez druge? - podigla mi je glavu.

-Ja njega moram ponovo da vidim! OK, njegova pojava mi je pomogla da prebolim nekog i da se ponovo zaljubim, ali ja necu samo to- iluziju, zelim da volim ponovo...

-Bas tog matorca, a? Da nisi slucajno na poledjini crteza napisala i broj telefona? - pocele smo obe da se smejemo.

-Nisam, da sam se setila...

- Otici cu sutra ponovo u park. Mozda i on dodje...

- Doci ce,sigurna sam. Ako nista drugo, bar po obajasnjenje! Nadala sam se da je jelena u pravu. Ali, ako ne dodje, to zanci da nije sve onako kako sam prizeljkivala. Ipak, duboko u sebi, nadala sam se  da cese pojaviti, pa me koliko to naivno bilo. Znala sam da necu moci da zaspim i da cu cele noci misliti o njemu.

                                                                                      *

Nije mi se islo kuci. Znao sam da se Marija sada pita gde sam i zasto me nema. Mozda misli da sam je ostavio, jer je i sama primetila da se vise ne trudimo da povratimo onu iskru koja odvaja srecne brakove od onih nesrecnih.

Vrata su bila otkljucana. Unutra mrtva tisina. Klinci su bili u skoli, a ona je sedela za kuhinjskim stolom u oblaku dima.  

- Nisam ni primetila da si izasao- rekla je i nasmejala se, a ja sam primetio da su joj oci crvene.

-Nemoj tako, marija. Izasao sam da prosetam. Sedeo sam malo u parku, a ti se ponasas kako da me nije bilo mesecima.

-Izvini- ustala je naglo i ugasila cigaretu- deca su primetila da te nema. Navikli su da se pozdrave s tobom pre nego sto krenu u skolu. Pitali su me gde si, a ja nisam znala da im odgovorim - ponovo su joj krenule suze.

- Sta se dogodilo s nama, Sasa?  Imam utisak kao da se raspadamo... Kao da smo se potpuno otudjili jedno od drugog. Sto je najgore, ja ne znam kako to da ispravim, a ti...-grcala je - ti i ne pokusavas... Prisao sam joj i zagrlio je. Sve  sto je rekla bila je apsolutna istina. Ja stvarno nisam imao volje da bilo sta vise pokusavam.

- Idem da se vidim s Misom. Dogovorili smo se da popijemo kafu. Ti pokusaj da se smiris. Vraticu se brzo. Krenuo sam i cuo sam je kako i dalje place. Plakala je cesto i ranije, i ja sam plako prestao da se  obazirem na to.  Misa mi je jednom objasnjavao da su sve zene programirane da suzama odgovore na svaki problem i da jednostavno moram to da prihvatimo, sto sam ja i uradio. Taj  debeljuskasti kolega isto se, kao i ja, vremenom navikao na suze svoje podjednako punacke zenice.  Mnogo puta mi je svojim savetima spasao vezu, posao,brak. Zato sam sada jedva cekao da cujem njegov komentar na jutrosnju ludost. Da, ludost, jer kako drugacije nazvati ono sto mi se dogodilo. Dodirnuo sam dzep jakne u kome sam drzao crtez, samo da se uverim da se sve to stvarno dogodilo i da nisam poludeo.

Kada sam usao u kafic, Misa me je vec cekao i nasmesio se rasirisi pri tom oci kao da me ceka vec godinama. Ja sma odmah izvadio list papira i spustio ga na sto. 

- Imao sam malu neprijatnost s marijom, zato kasnim- cekao sam da vidim njegovu reakciju.

-Sta je ovo?

-Stvarno je sve to prava misterija. Posebno zahvaljivanje ... Samo, nisi ti ovako lep, sa zns...

-smejao se posmatrajuci crtez.

-Pa, u tome i jeste stvar.  Mogu da se kladim da bi i marija isto to zakljucila.

- Cekaj, prijatelju- iskrivio je misa vrat-nemoj da me plasis. Ne mozes da poredis mariju s nekom tamo klinkom kojo si bio iznenadna inspiracija! Nemoj da zezas.Ne mislis valjda...

- Nemam sta da mislim- prekinuo sam ga - Ne postoji nacin da je pronadjem.

-Ali kada bi postojao? - Misa mi se priblizio.

- Ne znam. miso. Znas me dobro, ali ovako nesto... Da si je video, sve bi ti bilo jasno.

-Ako je tako... Idi sutra ponovo u park.

-Mislis da ce ona biti tamo?

- ma nee... - nasmejao se  misa. - Daj, molim te, ona je dete, po crtezu se vidi da se zaljubila. Sigurno ce doci. -U pravu si - stvarno je misina teorija imala smisla i sve je zavisilo od mene,a ja sam morao, ako nista drugo, bat jos jednom da je vidim.

                                                         NASTAVICE SE.