Teslio

Jako je hladno . Pada sneg . 

SNEG 


Dok moje srce u toplini tinja, 
I dok se tako moja dusa greje, 
Napolju je zima,prohladna i sinja, 
I sneg lagano i spokojno veje. 


Pogledom iz sobe pratim snezni put, 
Koji u vazduhu pahulje sad prave, 
I scucurena u jedan topli kut, 
Posmatram te vredne i svetlucave mrave. 


Toplo letnje sunce smenila je zima, 
I cvrkut ptica zamenio je muk, 
I tako ce biti sve dok snega ima, 
I dok se sumom sece izgladneli vuk. 


Sa asfalta sivog i sa crne zemlje, 
Snezni i beli gradovi se dizu, 
Na planinama ledene kocke se vesele, 
I polarne,bele zvezdice se nizu. 


Toplina ove pesme od snega me krije, 
Oko mene stvara neprobojan stit, 
I dok napolju hladan vetar bije, 
Ova zima,kao magija,vec postaje mit.

                                                                    nepoznati autor