Zaboravljeni
17. јан. 2011.у 5:20
1 коментар
Nestao je bez traga. Ostala su slova zapisana u virtuelnom vremenu. Ako nisi tu, onda ne postojiš. Ljudi zaboravljaju brže nego što te zapamte. Dolazimo i odlazimo. Vreme se meri nekim čudnim satom.Prolazan si kao i vreme i virtuelni prijatelji koji te okružuju. Zastani i pogledaj, upamti koga si video poslednji put možda. Ako se ikada vratiš, mnogih neće biti.I oni su nestali ili se promenili. Zato se probudi i zagrli sunčeve zrake. Udiši reku, šetaj i zagledaj ljude. Možda među njima bude neko ko će želeti da sazna tvoje ime i neće te zaboraviti kad okreneš leđa i odeš.
-
AB77 9. сеп. 2011.у 20:53Pratim ovaj tvoj niz kratkih blogova i ne mogu a da ne pomislim da si u sve njih urezala sebe i to u ogromnoj meri...svaka cast za emotivnost
Пријавите се да бисте објавили нови коментар