Igralište

Категорија: Главна
Тагови: Нема тагова
2 коментара

Život mi je jedno veliko igralište. Nema dimenzije, nije ograđeno i u njega može svako da svrati, ali ne i da se zadrži.

To je mesto puno uzbuđenja, izazova, strahova i razočaranja. Svako u njemu nađe svoje mesto za igru. A ja volim da se igram. I ne pobedim uvek, ali to nije važno. U jednom ćošku tog igrališta nalazi se jedan veliki trezor u kojem čuvam iskustva stečena u igri. Ponestaje mi mesta, moraću još jedan da napravim.

Bude tu i onih koji ne igraju fer play, i za njih ima mesta na igralištu,ali oni se ne zadržavaju dugo, brzo pobegnu u potrazi za drugim igralištem gde je to jednostavnije izvodljivo.

A ja, ja se igram na svoj način i uživam. Gledam kako dolaze i odlaze i gledam kako pobeđuju i gube.

Stojim na jednom uzvišenju i posmatram kako sam uredila svoje igralište. Primećujem neki korov u jednom uglu, treba to očistiti da se ne razmnožava. 

S korovom ili bez njega, zadovoljna sam kako izgleda. 

  • levitantna
    Ne volim lake pobede:))
    Retko,ali, da..nekada bih umela zapadati u metafizičko nepostojanje, i osećala se kao primitivno, hodajuće poricanje teoretskog dokaza apsolutne dominacije nad svojim životom!
    Onaj ko traga, naći će svoje igralište...nikada nisam zastala u potrazi za njim!
    Zapamti:sve je moguće..
    Kao i uvek, sa iracionalnom ubeđenošću hazardera,bivana u večitoj potrazi za onom kuglicom, koja se za divno čudo, zaustavi upravu u tom markiranom ležištu..
    Hodah po vodi, jer ne bejah maloverna..:))
    Shvatila si me-zar ne?:))
  • Dzoli
    Ne valja kad prestane traganje ..to je kao staviti tacku na nedovrsenu misao.Lep blog svakako za razmisljanje.Volim i ja da se tako igram:)

Пријавите се да бисте објавили нови коментар